Фискални савет: губици енергетског сектора разлог ребаланса

Предложени ребаланс предвиђа повећање буџетског дефицита са три на скоро четири одсто БДП-а, а главни разлог за то су огромни губици државног енергетског сектора. У односу на првобитни буџет за 2022, предложени ребаланс доноси неуобичајено велике промене и на страни јавних прихода и на страни јавних расхода. Овако Фискални савет (ФС) оцењује предлог ребаланса буџета за ову годину. Приходи буџета повећани су за чак 193 милијарде динара што је 1,6 милијарди евра, а расходи су увећани још више – за 272 милијарде динара што је 2,3 милијарде евра. Због тога је уместо планираног минуса у републичком буџету од 200,2 милијарде динара (1,7 милијарди евра) дефицит повећан на 279,1 милијарду динара (2,4 милијарде евра).

„Три су главна разлога због ког се предложени ребаланс толико разликује од иницијалног буџета. Први је снажно убрзање инфлације које највећим делом стоји иза повећања јавних прихода. Буџет је израђен с претпоставком да ће просечна инфлација у 2022. бити 3,7, а уместо тога износиће скоро 12 одсто. Други је уношење у буџет великог броја расходних политика које нису биле првобитно планиране. За већину ових издатака то је сада само формалност пошто су већ спроведене или се спроводе. То су исплате два пута по 100 евра за младе, повећање помоћи за прво, друго и треће дете, туристички ваучери... Трећа и појединачно највећа промена у ребалансу је финансирање огромних губитака јавних предузећа из енергетског сектора „Србијагаса” и ЕПС-а. У буџет је директно укључено око 1,3 милијарде евра средстава за ове намене, а стварни трошкови државе још су већи јер се реализују и издавањем гаранција на њихово задуживање”, наводе из ФС-а.

Подсећају да се „Србијагас” на пролеће задужио за 200 милиона евра уз гаранцију државе, а ребалансом је отворена могућност да се до краја године омогући још 650 милиона евра сличних гаранција. Досадашња пракса била је да овакве кредите на крају враћа држава тако да се и то може с правом додати на буџетски трошак јавних предузећа из енергетског сектора. Ове године буџетски трошак услед губитака јавних предузећа из енергетског сектора (укључујући гаранције) износи око 1,5 милијарди евра. Притом, могао би бити још већи ако се до краја године одобри још нека државна гаранција. Кад се на тај износ додају и трошкови које је држава за исте намене имала крајем 2021, види се да су „Србијагас” и ЕПС већ коштали буџет око две милијарде евра, а извесно је да ће се ови расходи наставити и у 2023. години. Према мишљењу представника ФС-а, лоша карактеристика предложеног ребаланса је његова нетранспарентност, нарочито у делу који се односи на издатке за јавна енергетска предузећа. Недовољна отвореност буџета проблем је који се понавља из године у годину.

На пример, Канцеларија за управљање јавним улагањима (сада министарство) од свог оснивања никад није нашла за сходно да у буџету представи пројекте на које троши новац пореских обвезника. Предложеним ребалансом отвореност буџета је додатно и снажно погоршана јер огроман трошак јавних предузећа из енергетског сектора није детаљније приказан. Једини расход који се може јасно препознати у буџету је 10 милијарди динара за набавку рударске механизације за ЕПС. Преосталих око 140 милијарди динара (1,2 милијарде евра) директног буџетског трошка само су прокњижени на позицији издатака за набавку финансијске имовине, без објашњења.

„То значи да није показано ком предузећу иде колико средстава, како су њихови губици тачно настали, за које намене ће се буџетска средства искористити и друго. Готово је невероватно да се позиција издаци за набавку финансијске имовине повећа у односу на првобитни буџет преко 11 пута са 13 на 153 милијарде динара”, наводе из ФС-а. Кад се изузму трошкови за енергетска јавна предузећа (који су и даље у доброј мери непознаница) преостали део буџета планиран је кредибилно.

Начелно је добра страна ребаланса то што се задржавају велика издвајања за јавне инвестиције која ће на нивоу читаве државе износити око 7,5 одсто БДП-а. Детаљнија анализа показује да се ребалансом задржава веома висок износ капиталних улагања државе, какав је приближно био планиран и првобитним буџетом. Оно што представља „праве” јавне инвестиције, које су по дефиницији економски најквалитетнији вид јавне потрошње износе око шест одсто БДП-а. То је врло добар резултат, нарочито у условима успоравања привредне активности.