Fiskalni savet: gubici energetskog sektora razlog rebalansa

Predloženi rebalans predviđa povećanje budžetskog deficita sa tri na skoro četiri odsto BDP-a, a glavni razlog za to su ogromni gubici državnog energetskog sektora. U odnosu na prvobitni budžet za 2022, predloženi rebalans donosi neuobičajeno velike promene i na strani javnih prihoda i na strani javnih rashoda. Ovako Fiskalni savet (FS) ocenjuje predlog rebalansa budžeta za ovu godinu. Prihodi budžeta povećani su za čak 193 milijarde dinara što je 1,6 milijardi evra, a rashodi su uvećani još više – za 272 milijarde dinara što je 2,3 milijarde evra. Zbog toga je umesto planiranog minusa u republičkom budžetu od 200,2 milijarde dinara (1,7 milijardi evra) deficit povećan na 279,1 milijardu dinara (2,4 milijarde evra).

„Tri su glavna razloga zbog kog se predloženi rebalans toliko razlikuje od inicijalnog budžeta. Prvi je snažno ubrzanje inflacije koje najvećim delom stoji iza povećanja javnih prihoda. Budžet je izrađen s pretpostavkom da će prosečna inflacija u 2022. biti 3,7, a umesto toga iznosiće skoro 12 odsto. Drugi je unošenje u budžet velikog broja rashodnih politika koje nisu bile prvobitno planirane. Za većinu ovih izdataka to je sada samo formalnost pošto su već sprovedene ili se sprovode. To su isplate dva puta po 100 evra za mlade, povećanje pomoći za prvo, drugo i treće dete, turistički vaučeri... Treća i pojedinačno najveća promena u rebalansu je finansiranje ogromnih gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora „Srbijagasa” i EPS-a. U budžet je direktno uključeno oko 1,3 milijarde evra sredstava za ove namene, a stvarni troškovi države još su veći jer se realizuju i izdavanjem garancija na njihovo zaduživanje”, navode iz FS-a.

Podsećaju da se „Srbijagas” na proleće zadužio za 200 miliona evra uz garanciju države, a rebalansom je otvorena mogućnost da se do kraja godine omogući još 650 miliona evra sličnih garancija. Dosadašnja praksa bila je da ovakve kredite na kraju vraća država tako da se i to može s pravom dodati na budžetski trošak javnih preduzeća iz energetskog sektora. Ove godine budžetski trošak usled gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora (uključujući garancije) iznosi oko 1,5 milijardi evra. Pritom, mogao bi biti još veći ako se do kraja godine odobri još neka državna garancija. Kad se na taj iznos dodaju i troškovi koje je država za iste namene imala krajem 2021, vidi se da su „Srbijagas” i EPS već koštali budžet oko dve milijarde evra, a izvesno je da će se ovi rashodi nastaviti i u 2023. godini. Prema mišljenju predstavnika FS-a, loša karakteristika predloženog rebalansa je njegova netransparentnost, naročito u delu koji se odnosi na izdatke za javna energetska preduzeća. Nedovoljna otvorenost budžeta problem je koji se ponavlja iz godine u godinu.

Na primer, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima (sada ministarstvo) od svog osnivanja nikad nije našla za shodno da u budžetu predstavi projekte na koje troši novac poreskih obveznika. Predloženim rebalansom otvorenost budžeta je dodatno i snažno pogoršana jer ogroman trošak javnih preduzeća iz energetskog sektora nije detaljnije prikazan. Jedini rashod koji se može jasno prepoznati u budžetu je 10 milijardi dinara za nabavku rudarske mehanizacije za EPS. Preostalih oko 140 milijardi dinara (1,2 milijarde evra) direktnog budžetskog troška samo su proknjiženi na poziciji izdataka za nabavku finansijske imovine, bez objašnjenja.

„To znači da nije pokazano kom preduzeću ide koliko sredstava, kako su njihovi gubici tačno nastali, za koje namene će se budžetska sredstva iskoristiti i drugo. Gotovo je neverovatno da se pozicija izdaci za nabavku finansijske imovine poveća u odnosu na prvobitni budžet preko 11 puta sa 13 na 153 milijarde dinara”, navode iz FS-a. Kad se izuzmu troškovi za energetska javna preduzeća (koji su i dalje u dobroj meri nepoznanica) preostali deo budžeta planiran je kredibilno.

Načelno je dobra strana rebalansa to što se zadržavaju velika izdvajanja za javne investicije koja će na nivou čitave države iznositi oko 7,5 odsto BDP-a. Detaljnija analiza pokazuje da se rebalansom zadržava veoma visok iznos kapitalnih ulaganja države, kakav je približno bio planiran i prvobitnim budžetom. Ono što predstavlja „prave” javne investicije, koje su po definiciji ekonomski najkvalitetniji vid javne potrošnje iznose oko šest odsto BDP-a. To je vrlo dobar rezultat, naročito u uslovima usporavanja privredne aktivnosti.