Саобраћајно инжењерство и шеријатско право

Последњих дана октобра, академик Душан Теодоровић објавио је твит следећег садржаја: „У 2022. години, један од министара нове Владе Србије постаће 35-годишњи стручњак за шеријатско право! У 2022. години, у ресторану на Бледу је почео да ради робот-конобар.”

Да академика Теодоровића нема, председнику Вучићу било би најпаметније да од неке фабрике робота наручи израду што је могуће савршенију реплику овог угледног и у контексту саобраћајне науке широко цитираног учењака. Вредело би му то сваке паре јер свакако ниједан од коментатора који су на гласу као Вучићеви пропагандисти њему не прави толику корист као академик Теодоровић, чисто нехотице.

Откад се појавио као секундант Саше Јанковића, академику Теодоровићу се очито осладило да по друштвеним мрежама и јутарњим програмима сма(т)ра о свему и свачему. Нажалост, у највећем броју случајева он изговара општа места и баналности. Најгори су тренуци када покушава да буде духовит, јер недостатак тог талента увек више мучи околину неоствареног смехотворца него њега самог.

Најновији пример тог тренда је микроблогерски исказ цитиран на почетку овог текста. Теодоровић се одушевио због једне временске коинциденције, исте, наиме, године, то јест ове, текуће, у Србији ће државни министар постати „стручњак за шеријатско право”; док ће у туристичком градићу у оближњој Словенији један угоститељски објекат експериментално „ангажовати” робота-конобара.

Није најјасније шта нам Теодоровић нотирањем ове коинциденције поручује, но рекло би се да реплика спада у онај жанр њему и иначе драг: Србија назадује, сви други напредују. Академска биографија академика Теодоровића открива нам да је дотични, између осталог, и стручњак за „вештачку интелигенцију у саобраћају”.

Теодоровић је, дакле, експерт за роботе-возаче, роботе-пилоте, роботе-машиновође, роботе-риџоване, роботе-бициклисте, било да су аматери на рекреацији, било да су достављачи, и осталу роботску родбину и пријатеље. У том смислу, јасно ми је да га радује појава робота-конобара, па још толико близу Србији. Оно што ми је нејасно јесте зашто му смета шеријатско право.

Новопечени министар у Влади Србије није шеријатски судија, односно није неко ко шеријатско право практикује, пошто у Србији шеријатско право свакако није на снази. Реч је, међутим, о једном од круцијалних аспеката муслиманске културе и цивилизације. По најновијим проценама, број муслимана на свету износи око једне милијарде и осам стотина милиона становника, тј. близу пуне четвртине популације. Сваком четвртом становнику наше планете шеријатско право је део културне традиције и не знам зашто би била срамота да неко стручан за ту област седи у Влади Србије.

Има у Влади Србије неколико правника, не знам да ли је неко од њих експерт за римско право, али сумњам да би Теодоровићу то био разлог за исмевање. Још један нови министар из мањинске квоте, Томислав Жигманов, према изводима из званичне биографије предаје „повијест филозофије на Теолошко-катехетском институту Суботичке бискупије”. Оваква „религијска афилијација” Теодоровићу, међутим, није разлог за шегачење и бизарне контрасте с роботиком.

Теодоровићев исказ, који је, у најмању руку, на рубу исламофобије, није наишао на осуду уобичајених људскоправашких осумњичених који једва чекају да сваки покушај власти да бошњачку националну мањину на свим нивоима додатно интегрише у друштво прогласе лицемерним и неискреним. Док се чекају резултати управо обављеног пописа становништва, најрелевантнији су још увек подаци из 2011, кад је Бошњака у Србији било једва два посто. У министарској квоти их је, међутим, више од седам посто, и то без икаквих „Сејдо–Бајрамовић–Жељко–Комшић–акробација”. Хоћу рећи, Бошњаке у Влади Србије представљају кандидати странака за које Бошњаци најмасовније и гласају.

Ти људи, ти гласачи, ти држављани Републике Србије, можда у највећем проценту немају докторате саобраћајног инжењерства, али нису заслужили да се делу њихове културне и историјске традиције из чиста мира изругује било ко, па ни академик Теодоровић. Уосталом, његов твит је један од оних бумеранг исказа који се лако враћају свом творцу: „У 2022. години, у ресторану на Бледу је почео да ради робот-конобар. У 2002. године, један од највећих српских умова познатији је по глупостима које исписује на ’Твитеру’, него по иједном доприносу из своје научне каријере.”

Писац и новинар