Saobraćajno inženjerstvo i šerijatsko pravo

Poslednjih dana oktobra, akademik Dušan Teodorović objavio je tvit sledećeg sadržaja: „U 2022. godini, jedan od ministara nove Vlade Srbije postaće 35-godišnji stručnjak za šerijatsko pravo! U 2022. godini, u restoranu na Bledu je počeo da radi robot-konobar.”

Da akademika Teodorovića nema, predsedniku Vučiću bilo bi najpametnije da od neke fabrike robota naruči izradu što je moguće savršeniju repliku ovog uglednog i u kontekstu saobraćajne nauke široko citiranog učenjaka. Vredelo bi mu to svake pare jer svakako nijedan od komentatora koji su na glasu kao Vučićevi propagandisti njemu ne pravi toliku korist kao akademik Teodorović, čisto nehotice.

Otkad se pojavio kao sekundant Saše Jankovića, akademiku Teodoroviću se očito osladilo da po društvenim mrežama i jutarnjim programima sma(t)ra o svemu i svačemu. Nažalost, u najvećem broju slučajeva on izgovara opšta mesta i banalnosti. Najgori su trenuci kada pokušava da bude duhovit, jer nedostatak tog talenta uvek više muči okolinu neostvarenog smehotvorca nego njega samog.

Najnoviji primer tog trenda je mikroblogerski iskaz citiran na početku ovog teksta. Teodorović se oduševio zbog jedne vremenske koincidencije, iste, naime, godine, to jest ove, tekuće, u Srbiji će državni ministar postati „stručnjak za šerijatsko pravo”; dok će u turističkom gradiću u obližnjoj Sloveniji jedan ugostiteljski objekat eksperimentalno „angažovati” robota-konobara.

Nije najjasnije šta nam Teodorović notiranjem ove koincidencije poručuje, no reklo bi se da replika spada u onaj žanr njemu i inače drag: Srbija nazaduje, svi drugi napreduju. Akademska biografija akademika Teodorovića otkriva nam da je dotični, između ostalog, i stručnjak za „veštačku inteligenciju u saobraćaju”.

Teodorović je, dakle, ekspert za robote-vozače, robote-pilote, robote-mašinovođe, robote-ridžovane, robote-bicikliste, bilo da su amateri na rekreaciji, bilo da su dostavljači, i ostalu robotsku rodbinu i prijatelje. U tom smislu, jasno mi je da ga raduje pojava robota-konobara, pa još toliko blizu Srbiji. Ono što mi je nejasno jeste zašto mu smeta šerijatsko pravo.

Novopečeni ministar u Vladi Srbije nije šerijatski sudija, odnosno nije neko ko šerijatsko pravo praktikuje, pošto u Srbiji šerijatsko pravo svakako nije na snazi. Reč je, međutim, o jednom od krucijalnih aspekata muslimanske kulture i civilizacije. Po najnovijim procenama, broj muslimana na svetu iznosi oko jedne milijarde i osam stotina miliona stanovnika, tj. blizu pune četvrtine populacije. Svakom četvrtom stanovniku naše planete šerijatsko pravo je deo kulturne tradicije i ne znam zašto bi bila sramota da neko stručan za tu oblast sedi u Vladi Srbije.

Ima u Vladi Srbije nekoliko pravnika, ne znam da li je neko od njih ekspert za rimsko pravo, ali sumnjam da bi Teodoroviću to bio razlog za ismevanje. Još jedan novi ministar iz manjinske kvote, Tomislav Žigmanov, prema izvodima iz zvanične biografije predaje „povijest filozofije na Teološko-katehetskom institutu Subotičke biskupije”. Ovakva „religijska afilijacija” Teodoroviću, međutim, nije razlog za šegačenje i bizarne kontraste s robotikom.

Teodorovićev iskaz, koji je, u najmanju ruku, na rubu islamofobije, nije naišao na osudu uobičajenih ljudskopravaških osumnjičenih koji jedva čekaju da svaki pokušaj vlasti da bošnjačku nacionalnu manjinu na svim nivoima dodatno integriše u društvo proglase licemernim i neiskrenim. Dok se čekaju rezultati upravo obavljenog popisa stanovništva, najrelevantniji su još uvek podaci iz 2011, kad je Bošnjaka u Srbiji bilo jedva dva posto. U ministarskoj kvoti ih je, međutim, više od sedam posto, i to bez ikakvih „Sejdo–Bajramović–Željko–Komšić–akrobacija”. Hoću reći, Bošnjake u Vladi Srbije predstavljaju kandidati stranaka za koje Bošnjaci najmasovnije i glasaju.

Ti ljudi, ti glasači, ti državljani Republike Srbije, možda u najvećem procentu nemaju doktorate saobraćajnog inženjerstva, ali nisu zaslužili da se delu njihove kulturne i istorijske tradicije iz čista mira izruguje bilo ko, pa ni akademik Teodorović. Uostalom, njegov tvit je jedan od onih bumerang iskaza koji se lako vraćaju svom tvorcu: „U 2022. godini, u restoranu na Bledu je počeo da radi robot-konobar. U 2002. godine, jedan od najvećih srpskih umova poznatiji je po glupostima koje ispisuje na ’Tviteru’, nego po ijednom doprinosu iz svoje naučne karijere.”

Pisac i novinar