Сарајеву се привиђа подела Истока и Запада кроз БиХ

Од нашег сталног дописника
Бањалука – „Нисам сигуран да ћемо моћи целу БиХ извести на Запад”, брине Данијел Сервер, преносе сарајевски медији, чиме је амерички професор са Универзитета „Џонс Хопкинс” подгрејао тезе о преливању кризе из Украјине на БиХ, што је тема коју су бошњачки интелектуалци и политичари месецима интерпретирали као (све)православну и панславенску претњу у којој Срби вребају прилику да направе русвај и на Балкану по угледу на Русију.

Уназад неколико месеци изгледало је да је развој ситуације на терену, у свету и региону, демантовао сарајевске покушаје да на тај начин жигошу Србе али такви снови ипак и даље провејавају на Башчаршији, где паралелно са тим не губе на интензитету ни амбиције тамошњих идеолога да се стереотипи о Србима изграђени у рату задрже у западном свету не би ли, како то тумаче у Бањалуци, такав труд у погодном тренутку био и политички капитализован.

„На Балкану се успоставља линија разграничења између католичког запада и православног истока – без муслимана!”, наслов је интригантног текста у „Боснија тајмсу” у ком се изражава брига да хришћански фундаменталисти Додик и Човић данас имају више саговорника у Европи него што су их имали Туђман и Милошевић кад су у Карађорђеву прекрајали границе БиХ. Недавно је и аналитичар Јасмин Мујановић покушавао да у западним медијима распирује тезе о исламофобији Загреба и Бањалуке, па је ишао чак до те мере да судбину Бошњака, који већ три деценије уживају бланко подршку Запада у превредновању Дејтонског споразума – смести у контекст наводно хришћанске теорије која муслимане сматра заостатком Отоманске империје, па их се жели решити, што је, цени он, основна српска преокупација.

Сервер се сјајно надовезује на тезе Мујановића, па износи сазнања да би у будућности на Балкану могла бити успостављена линија разграничења између Запада и Истока. Додао је да би та линија могла пролазити кроз БиХ, међуентитетском линијом, али не нуди дубље објашњење за ове тврдње. Након што су Срби деведесетих протерани из Хрватске и Федерације БиХ, преосталим српским житељима на Косову већ годинама изнад главе звецкају дугим цевима и утерују страх од новог погрома, ускраћујући им политичка и људска права, од чега Запад окреће главу док за то време активно ради на интервенцијама којима дерогира аутономију РС. Стога се тезе бошњачких лобиста и идеолога, које у дневнополитичком животу онда преузимају сарајевски званичници, у Бањалуци преводе тек као наставак пропаганде која треба да буде покриће и оправда западне притиске који се и даље усмеравају само према једној страни.

„Такав пут унитаризације и угрожавања интереса кроз мајоризацију и прегласавање води у раскол и растакање БиХ”, рекао је директор Безбедносног форума Бањалука Митар Ковач на округлом столу „Стратешки изазови РС и перспективе”, говорећи о теми „Унитаризација БиХ под плаштом изградње грађанске државе”. Примећује да народи у БиХ треба сами да се организују и да БиХ у том погледу нису потребни високи представник и Уставни суд БиХ „као инструменти угрожавања интереса РС”. На питање куда би линија поделе међу цивилизацијама могла ићи кроз Балкан, Сервер је, преносе сарајевски медији, одговорио: „Можда би могла остати нека буфер (неутрална) зона. Бојим се да будућност изгледа доста мрачна ако се ова линија повуче међуентитетском линијом”, брине Сервер, што се тезе које одударају од стварности и актуелних процеса у БиХ, где све полуге моћи већ тридесет година држе западни представници. Научни саветник из београдског Института за међународну политику и привреду Драган Петровић рекао је да је Балкан изван непосредне зоне сукоба у Украјини, али да су на овим просторима остали одређени незавршени процеси у геополитичком смислу.

„Сигурно је да се српски фактор са стране неких атлантистичких сила доживљава као близак Русији, што због историјског наслеђа, што због тога што нама одговара прерасподела односа снага, јер нас притискају. На нама је да се задржи статус кво и сматрам да у Српској то доста успешно иде”, рекао је Петровић.

Након што су Бошњаци поново изабрали Хрватима политичког представника у ФБиХ, сарајевска јавност се из неког разлога забринула због тога што је већина исламског света неутрална по питању дешавања у Украјини или има проруски став, а „Боснија тајмс” пише како богате арапске монархије вероватно прижељкују „арапски свет”, по узору на „руски свет” или „српски свет”, па су муслиманске мањине на маргини потпуно препустили на милост и немилост западног света. И лидер највеће бошњачке странке Бакир Изетбеговић је у „српском свету” видео копију „руског света”, у намери да узбуни западну јавност.

Могуће је да је Сервера, који се доживљава као бошњачки лобиста, за тврдње о подели БиХ инспирисао његов сународних Семјуел Хантингтон, који је у „Сукобу цивилизација” између осталог писао како се Европа завршава тамо где се завршава западно хришћанство и почињу ислам и православље. У истом делу Хантингтон пише како преко 200 година САД покушавају да спрече појаву доминантне силе у Европи и Азији, а да би ово постигле, оне су водиле два светска и хладни рат, против царске Немачке, нацистичке немачке, СССР-а и комунистичке Кине. Оно у чему се Сервер и Хантингтон вероватно разилазе јесу дилеме из „Сукоба цивилизација” у ком се аутор питао да ли су на свим местима односи муслимана и других били антагонистички, да би потом констатовао да где год се погледа дуж граница ислама, муслимани имају проблем да живе мирољубиво са својим суседима. „Природно се поставља питање да ли овај образац сукоба позног 20 века између муслимана и немуслиманских група подједнако важи за све односе између других цивилизација. У ствари, не важи”, сматра Хантингтон, а потом закључује да би се очувала западна цивилизација САД и Европа, морају да признају да је мешање Запада у послове других цивилизација вероватно најопаснији извор нестабилности и потенцијално опасног сукоба у мултицивилизацијском свету.