Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: професор др САЊА РАДОЈЕВИЋ ШКОДРИЋ, директорка РФЗО-а

Већ 150 парова чека на вантелесну оплодњу са донираним ћелијама

Особе ће у клиници у којој желе да ураде овај поступак моћи да се изјасне и о томе како желе да изгледа донор како би потомство што више личило на њих
(Фото лична архива)

У Србији ће од 10. децембра бити омогућена вантелесна оплодња са донираним репродуктивним материјалом, јајним ћелијама и сперматозоидима, а трошкове поступака сносиће Републички фонд за здравствено осигурање. Све особе које улазе у процедуру вантелесне оплодње са донираним материјалом моћи ће да бирају из које европске банке са којом је закључен уговор желе да се увезу јајне ћелије или сперматозоиди, а они који су већ у процедури вештачке оплодње у иностранству, убудуће ће моћи да наставе процес у Србији.

У разговору за „Политику”, професор др Сања Радојевић Шкодрић, директорка РФЗО-а, наглашава да се процењује да ће у нашој земљи оваква врста помоћи бити потребна за око 1.500 жена или парова годишње, као и да за сада имају пријављених 150 парова.

Ко може да се пријави за вантелесну оплодњу са донираним репродуктивним ћелијама?

Вантелесна оплодња са донираним репродуктивним материјалом на терет државе омогућава се за жене до 45. године, и то за оне које немају партнера и немају дете, односно паровима где један од партнера (брачни или ванбрачни) нема дете и којима је донација јајне ћелија или сперматозоида једини начин да добију потомство. Жене без партнера ће имати право на три стимулисана покушаја вантелесне са донираним сперматозоидима и три криоембриотрансфера са донираним сперматозоидима, док ће парови имати право на три стимулисана поступка вантелесне са донираним сперматозоидима, три покушаја са донираним јајним ћелијама и три криоембриотрансфера са донираним сперматозоидима или јајним ћелијама. То практично значи да са свим проширењима у последње две године жене до 45 година које са својим партнером аплицирају за вантелесну оплодњу са сопственим репродуктивним материјалом за прво дете имају право на неограничени број стимулисаних поступака, неограничени број криомебритрансфера и право на неограничени број замрзавања ембриона. За друго дете, без обзира да ли је добијено природним путем или поступком вантелесне, имају право на два стимулисана поступка, три криомбериотрансфера и право на неограничено замрзавање ембриона. У овој години поступак вантелесне оплодње омогућен је и паровима код којих мушки партнер има проблем са азоспермијом, а који претходно имају замрзнут материјал. Имајући у виду сва права за ВТО која држава финансира и са новим проширењем права са донираним репродуктивним материјалом, Србија је, поред Израела, једина земља на свету која обезбеђује толики обим права из области вантелесне оплодње.

Некима ће деловати на први поглед да је процедура за пријаву парова компликована. На који начин може да се олакша процедура?

Како би се олакшала процедура, преко е-управе биће покренута апликација која је увезала све институције. Тренутно имамо једну референтну банку у Универзитетском клиничком центру Србије, а до краја године биће уврштена и она у ГАК „Народни фронт”. Ту ће се налазити и све приватне лабораторије које испуњавају стручне критеријуме. Осим њих, биће „увезани” путем апликације и Министарство здравља и РФЗО, па ће особе у сваком моменту моћи да виде у ком статусу се налази њихов захтев. Чекање на сагласност биће максимално пет дана, а увоз ће обављати референтна банка. Жене, односно парови, прикупљаће сву потребну документацију и заказивати комисију за БМПО по истом принципу као и када се иде на обичну вантелесну оплодњу. Затим, оно што остаје корисницима јесте да у клиници у којој желе да ураде вантелесну оплодњу попуне образац са својим карактеристикама, на пример која су крвна група, колике су им висина и тежина, као и да сами бирају како желе да изгледа донор како би њихово будуће потомство што више личило на њих.

Колико парова годишње о трошку РФЗО-а одлази на вештачку оплодњу? И у колико здравствених установа је могуће обавити овај поступак?

Све промене које смо увели у последње две године резултирале су тиме да је РФЗО од почетка године упутио око 7.200 парова на поступак вантелесне оплодње, што је у односу на исти период прошле године за око 1.000 парова више, а до краја године очекујемо да ће око 8000 парова бити упућено на поступак вантелесне оплодње. Од тренутка када је подигнута старосна граница за жене са 43 на 45 година, на поступак вантелесне упућено је око 450 жена које су старије од 43 године. Услуге вантелесне оплодње у 2022. години се на терет РФЗО пружају у седам државних установа, као и у 13 приватних установа, што је за три више него у претходној години. Сва додатна проширења права из области вантелесне оплодње на терет РФЗО-а уведена су у складу са демографском политиком коју води председник Србије, као и Влада Републике Србије.

Планира ли се повећање буџета за лечење ретких болести?

Постоји јасно опредељење државе да се унапреди лечење ретких болести, па се сваке године из буџета обезбеђују све већа средства, која су последњих година вишеструко увећана са 130 милиона динара, колико су износила у 2012. години, на 3,7 милијарди динара у 2022. години. Међутим, држава је донела одлуку да се обезбеди додатних 600 милиона динара за лечење ретких болести у овој години, што представља 4,3 милијарде динара за ову годину. Последњих година број оболелих који се лече из средстава буџета повећан је са осам пацијената у 2012. години на 460 пацијената у 2022. години, док је број ретких болести које се лече из средстава буџета повећан са две на 26 различитих врста. Оно што бих истакла јесте сарадња и присуство представника три удружења пацијената оболелих од ретких болести који су чланови Комисије РФЗО-а, која одобрава ове лекове. Имајући у виду да се средства за лечење ретких болести обезбеђују и из средстава РФЗО-а, онда су средства за лечење ретких болести значајно већа, па је тако у 2021. години за лекове за лечење ретких болести издвојено 13,2 милијарди динара.

Шта треба унапредити у овој области како би лечење пацијената у Србији било боље и ефикасније?

Потребно је формирање регистра лекова за пацијенте због јасног формулисања здравствене политике и планирања финансијских средстава.

Такође, један од проблема са којим се суочавамо када говоримо о лековима за лечење ретких болести, а посебно за децу, јесте то што постоји потреба за такозваном оф лабел применом лекова који нису регистровани за одређену болест већ за потпуно друге индикације, али се у свету умногоме успешно примењују и у овој области. Лекови за педијатријску популацију треба да нам буду главни мотиви да се и у Србији законом препозна и уреди ова област, што сада није случај. По важећем Закону о здравственом осигурању, РФЗО нема законски основ да сноси трошкове за примену било ког лека уколико тај лек није регистрован за одређену дијагнозу код нас или у било којој земљи света која има сличне прописе у области лекова (Европа, Америка, Јапан). Клиничка испитивања лекова представљају један од начина где пацијенти могу да имају приступ најновијим терапијама и у тој области морамо да се вратимо у период пре ковида и да унапредимо клиничка испитивања у земљи.

Дошло је до промена и код финансирања дијагностичких процедура?

У циљу постављања благовремене, адекватне дијагнозе и давања терапије правом пацијенту у право време, важна је правовремена дијагностика.

РФЗО финансира генетске анализе у циљу дијагностике у Србији за око сто ретких болести. За све друге анализе које не могу да се раде у Србији, о трошку РФЗО-а узорци ДНК се шаљу у иностране лабораторије и то најчешће у Немачку, Енглеску, Шпанију, Италију и Словенију, у случајевима када су исцрпљене могућности ове врсте дијагностике код нас. Трошкови генетских анализа које финансира РФЗО у Србији или се шаљу у иностранство коштају од 800 до 3.500 евра. РФЗО финансира и најсавременије методе у пренаталној и постнаталној дијагностици, када постоји сумња на одређену болест. У погледу дијагностике интезивно се ради на њеном унапређењу у Србији и спровођењу свих дијагностичких анализа за које постоје капацитети и сви неопходни услови код нас. Већ дуги низ година РФЗО финансира пружање различитих савремених метода, укључујући и микроереј, којом се детектују субмикроскопске генетске промене које могу бити узрок патолошких промена, али ова услуга се од 2021. године пружа о трошку РФЗО-а у Србији и у пренаталној дијагностици. Такође, и од момента када је РФЗО закључио уговор са Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство за пружање услуге анализа клиничког егзома методом нове генерације секвенционирања клиничког егзома (НГС), омогућено је да се од јуна 2021. године једна од најсавременијих анализа којом се идентификују генске мутације пружа у Србији, а не у иностранству. РФЗО већ три године финансира најсавременију генерацију анализе секвенционирања целог егзома који обухвата око 25.000 гена, за коју се биолошки узорци шаљу у иностранство. Од следеће године закључићемо уговор са Институтом за молекуларну генетику и ове анализе ће се радити у Србији. О трошку РФЗО-а се спроводи обавезан неонатални скрининг новорођенчади за фенилкетонурију, хипотироидизам и цистичну фиброзу. У овом тренутку се у ГАК „Народни фронт” спроводи пилот-пројекат за постнатални скрининг на спиналну мишићну дистрофију (СМА), односно само за бебе рођене у овој болници. Од следеће године РФЗО ће и СМА уврстити у обавезан скрининг, односно за сву новорођену децу у свим породилиштима.

Када се очекује нова позитивна листа лекова?

Нова листа ће бити усвојена до краја године. На њој ће се наћи и иновативни и генерички лекови.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan
Cinjenica da se stvorila ovolika, nicim utemeljena halabuka na temu donacije sperme iz stranih zemalja, je vrlo indikativna i ukazuje na nesto, sto je bolje da ovoga puta precutim, da ne bih testirao casne moderatore.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.