Такмичење на 110 степени Целзијуса

Мали фински град Хеинола поноси се тиме што странцима може да понуди веома топлу добродошлицу – нарочито ако се такмиче у шампионату за најдуже седење у сауни. Овај град већ је стекао завидну репутацију домаћина необичних међународних догађаја, као што су бацање удаљ гумених чизама или мобилних телефона, караоке певање и једење крофни.

Без сваке сумње, најтоплији догађај године одржава се већ десети пут заредом сваког првог викенда у августу.

Традиционални Светски шампионат у сауни, први пут организован 1999, са 60 учесника из пет земаља, ове године окупио је 164 такмичара и такмичарки из 23 земље, међу којима су биле и Канада, Кина, Белгија и Немачка, али и Казахстан, Мароко и Швајцарска. Импозантан број овогодишњих учесника најбољи је доказ колико је ово необично такмичење, које је прави одраз воље и издржљивости, постало популарно за релативно кратко време.

Све је почело тако што је у градској сауни, која се налази у оквиру базена, једна група мушкараца организовала незванично такмичење, а све са циљем – наравно – да се види ко је најбољи. С обзиром на то да се осталим посетиоцима сауне то није допало, морао је да се установи званичан догађај.

Током година знатно се проширио и постао популаран, чак до те мере да је за време такмичења 2000. одржано прво венчање у сауни.

И медији су, наравно, „полудели” због овог догађаја, па се и број извештача из године у годину повећавао. Десетине репортера из многих земаља обавештавали су светску јавност уживо са лица места, телевизијске екипе преносиле су директно такмичење од квалификација до финала, а штампани медији подробно су писали о свему што се догађа.

На температури од 110 степени Целзијусове скале сваки од учесника надао се и ове године да ће успети да освоји титулу најиздржљивијег у сауни и победи Финце. Међутим, домаћини су се поново показали као непобедиви шампиони са победницима Бјарнеом Хермансоном у мушкој категорији, који је у сауни издржао 18 минута и 15 секунди, и Лејлом Кулин, у категорији жена, која је у прегрејаној сауни боравила пет минута и 21 секунду.

Рику Јаро, „мајстор сауне” и менаџер овог пројекта, каже да учеснике такмичења помно прате и да професионални жири има такво искуство да по њиховим носевима може да процени колико могу да издрже. Када је то потребно, чланови жирија жутом картицом их упозоравају или им црвеном наређују да напусте сауну.

Када је претопло људи не могу да седе усправно и почињу да мрдају рукама, каже Јаро. У приправности су увек и медицинске службе – за сваки случај, а пре почетка такмичења учесници, обично између 30 и 50 година старости, морају да донесу лекарско уверење да су здрави.

На позорницу у летњем позоришту у Хеиноли постављају се две сауне са великим прозорима који су премазани специјалном течношћу која спречава магљење.

За разлику од традиционалног прописаног понашања у финској сауни, такмичари морају да буду у купаћим костимима, уместо наги, а температура се подиже далеко изнад уобичајених 75 степени. Сваких тридесет секунди вода се баца на пећ да би се направила већа количина паре и повисила температура.

Правила налажу да учесници такмичења морају да седе усправно, чврсто приљубљени уз подлогу и да држе лактове на коленима и бутинама.

Сауна је нераздвојни део живота у Финској већ најмање хиљаду година. На 5,3 милиона Финаца у овој земљи има три милиона сауна. Отуда и не чуди да су Финци неприкосновени у овом такмичењу. Два до три пута недељно они одлазе у сауну и кажу да она за њих представља „свето место”.

Све до почетка Другог светског рата било је апсолутно нормално да се жене на селу порађају у саунама јер су оне сматране најздравијим и најчистијим местима.

Једна финска пословица каже да људи у сауни треба да се понашају као у цркви јер је она место на коме се, такође, чисте и тело и ум, у свим фазама људског живота. Када се изађе из сауне, нема разлога за било какву журбу. Осећање је блажено јер је тело релаксирано, а ум умирен.

Реч „окрепљеност” најбоље описује како се осећају тело и ум када се окупају у сувој топлоти, тврде Финци.