Уживање у извођењу Штраусове „Саломе”

54. БЕМУС

Овог пута са задовољством наступам у завршној сцени, заправо другој половини, једночине опере „Салома” Рихарда Штрауса, ремек-делу у чијем извођењу заиста уживам, каже Мајда Хунделинг, немачки сопран, која ће наступити уз Војвођански симфонијски оркестар, под управом Александра Марковића, вечерас од 20 часова у Коларчевој задужбини, на 54. Бемусу. Овом приликом представиће се и Софија Цингула, мецосопран и Јан Вацик, тенор. На програму концерта биће и Скрјабинова Симфонија бр. 3.

Наша саговорница је до сада гостовала већ два пута у Београду, једном с Београдском филхармонијом, под управом Уроша Лајовића, а другом приликом на оперском концерту с примадоном Оливером Миљаковић у Сава центру.

Маjда Хунделинг је прве часове певања узимала код баритона Вернера Ширмана. Била је стипендиста Удружења „Рихард Вагнер” у Бајројту. Завршила je вокалне студије и интерпретацију код наше примадоне и педагога Оливере Миљаковић у Бечу.

– Заправо су сви професори оставили значајан траг и подржали ме да се развијам, пре свега мој први учитељ у Немачкој Вернер Шурман и засигурно Оливера Миљаковић. Mислим да сам најдуже радила с њом, а постигла је да добро поставим глас и да будем флексибилна. Много ми је помогло то што је углавном певала Моцарта. Веома добар учитељ из Минхена Рихард Тримборн остварио је највећи утицај на мене, посебно за припрему Вагнеровог и Штраусовог репертоара. Стипендија ми је отворила свет Бајројта и још више музику Вагнера, захваљујући њој добила сам унутрашњи поглед на његов рад и значење његовог дела – истиче Мајда Хунделинг, која је почетком 2000. била солиста у Државном позоришту у Ајзенаху.

Често је наступала у прашкој Државној опери, а тумачила је и насловне улоге у Пучинијевим операма „Тоска” и „Турандот” и Вердијевој „Аиди”. Њено тумачење Сенте у Вагнеровом „Холанђанину луталици” у прашкој Државној опери добило је међународно признање и велике похвале. Ту улогу је поново успешно играла у Државном театру Брауншвајг. Наступала је на значајним европским сценама, а 2010. дебитовала је у Северној Италији и исте године тумачила Елизабету у Вагнеровој опери „Танхојзер” у Миланској скали, уз дириговање Зубина Мехте, а потом и у Бечкој опери.

– Рекла бих да је свака улога коју могу да певам и изводим била и јесте велика. Као главне роле видим Турандот, Електру, Брунхилду, Сенту, Елизабет, Аиду, Абигејл и Тоску – каже немачка сопранисткиња о гостовањима у Италији и додаје:

– Наступати у Италији је нешто посебно јер можете осетити тај јединствен дух у свакодневном животу, што помаже да разумете зашто се опера развила на тај начин, разумете стил. Било је то фантастично искуство, људи су били веома љубазни и услужни, и даље сматрам да имају посебно поштовање, ако неко пева улоге хероина, посебно ако певате Вагнера и Штрауса. И морам да признам да сам до сада у свакој опери или на концертном месту на свету наишла на топао пријем. Мехта је веома љубазна, мирна и топла особа, ради у пријатељској атмосфери и увек је прецизан и детаљан, с великим знањем, помало је као отац, увек брине о свима.

О ангажманима Мајда Хунделинг истиче:

– Будући пројекти подразумевају улогу Брунхилде у новом циклусу Вагнеровог „Прстена Нибелунга” у Пекингу, потом Венеру и Елизабету у новој продукцији „Танхојзера”, Турандот у Монтреалу, Трсту, Барију и Братислави и моји репертоарски наступи Аиде, Тоске, Изолде и Електре.