Дилеме око турско-руског гасног коридора

У Анкари се увелико разматра идеја Москве да се Турска претвори у дистрибутивни центар за пренос руског гаса у Европу, иако то изазива подозрење међу западним савезницима. После избијања рата у Украјини већина земаља чланица НАТО и ЕУ, под притиском Америке, уводе санкције Москви и покушавају да се ослободе превелике зависности од руских енергената.

Приликом недавног сусрета председника Владимира Путина и Реџепа Тајипа Ердогана у Астани, Москва је предложила да Турска буде енергетско чвориште за пренос руског гаса до европских земаља.

Према оценама Москве „Турски ток”, који сада има годишњи капацитет 31 милијарду кубних метара гаса, требало би да се прошири и да практично замени „Северни ток”, који су недавно онеспособили непознати диверзанти . У Русији су у међувремену потврдили да је било покушаја да се оштети и „Турски ток”, али је служба безбедности то благовремено осујетила. Турски министар за енергетику Фатих Донмез је по налогу председника Ердогана већ почео да ради на реализацији тог пројекта, али је приметно опрезан. „Рано је још да се коментарише иницијатива председника Путина о гасном чворишту у Турској. У Анкари се тај предлог сада разматра јер тако велики међународни пројекти захтевају прецизне оцене изводљивости укључујући и комерцијални аспект”, истиче министар. У припреми тог пројекта укључили су се и стручњаци Турског универзитета „Гумушане”.

У Анкари тврде да би до краја године требало да се заврши мапа пута о гасном чворишту. Многе појединости би требало да буду јасније када се сретну експерти две земље што се ускоро очекује. Према првом проценама стручњака, преко дистрибутивног центра у Турској требало би да се транспортује око 75 милијарди кубних метара гаса годишње. Како се сада планира, он би се у Тракији рачвао у три правца: јужни до Италије, централни преко Бугарске и Северне Македоније до Србије и трећи преко Румуније, Мађарске до централне Европе.

Изградња тог пројекта захтева време и стручњаци тек треба да процене колико ће коштати и ко ће све учествовати у његовој изградњи и финансирању. У овом часу није јасно каква ће бити даља судбина „Северног тока”. У првим реаговањима у западној Европи истичу да се план Москве и Анкаре не уклапа у политику ЕУ која жели да се ослободи превелике зависности од руских енергената. У томе уживају подршку Америке, која већ дуже време чека да се убаци у празан простор и да продаје свој гас европским купцима. У Паризу кажу да је предлог председника Путина о турском дистрибутивном центру наприхватљив, преносе новинске агенције. Европска унија је 2014. године блокирала изградњу гасовода „Јужни ток”, који је требало да прође испод Црног мора и преко Балкана ка купцима на западу старог континента. Председник Ердоган се не предаје, наставља да игра на две карте: и на Русију и на Украјину, односно западне савезнике, који од првог дана безрезервно подржавају Кијев. То је Анкари досад донело многе погодности, пошто није увела санкције Русији, због чега је критикују у Бриселу. „Турска је једна од ретких земаља која ове зиме неће имати проблема у снабдевању гасом иако нема својих извора енергије. Наша уравнотежена политика у украјинској кризи већ даје резултате”, самозадовољно наглашава председник Ердоган, који је подржао Путинову идеју о изградњи дистрибутивног гасног центра у Турској.

План о извозу руског гаса преко Турске могао би да има неповољне политичке последице по Анкару. То би могло да доведе до погоршања односа са НАТО савезницима, односно Европском унијом, пошто Анкара није увела санкције Москви иако осуђује руску анексију Крима и четири области у Украјини. Са проширењем Турског тока Анкара ће помаћи Русији да се колико-толико ослободи изолације која се свакодневно заоштрава, истичу у првим реаговањима у Бриселу.