Чај с укусом змаја с пуно мехурића, молим

Мали локал у центру Београда по подне је био пун купаца који су дошли по свој „бабл ти”. У преводу, чај од мехурића. Напитак може да буде и хладан, а мехурићи су заправо гумасте перлице величине зрна грашка. Од средњошколаца који чекају да стигну на ред за поруџбину сазнајемо да то нису било какве куглице, већ – тапиоке, као и да у свој чај можете да додате желе од, рецимо, траве. Укуси? Ништа нана, ништа камилица – кактус, личија, црвена гуава, маракуја, змајев укус… За оне који баш нису склони експериментисању, ту су укуси малине, боровнице, кајсије… Иако звучи као нека новотарија, у Азији је овај напитак добро познат последњих тридесетак година. А у Србији тек одскора.

– Видите, можете да изаберете бистри или млечни чај, већу или мању чашу. И бобе, како зовемо ове куглице, такође постоје у различитим укусима – зелена јабука, нар, боровница. И онда комбинујете по свом укусу. Добићете широку сламку како бисте без проблема могли да стигнете до боба – упознаје нас с тајнама „бабл тија” Душан В., који је с другарицом после школе дошао по своју шољу, тј. чашу чаја.

Док љубазна продавачица служи збуњеног четрдесетогодишњег Београђанина који је у овој чајџиници завршио по налогу кћерке, сазнајемо да је цена 200, односно 400 динара по чаши.

– Видела је на „Тиктоку”, а у крају у којем живимо још га нико не продаје. Свратио сам после посла да јој испуним жељу и, право да вам кажем, презнојио сам се. Ништа ми није јасно, ни шта су бобе, ни шта ће млеко у чају… – признаје нам док гледа у желатинасте куглице које продавачица додаје у велику пластичну чашу.

Чај с мехурићима настао је у Тајвану, и то случајним мешањем куглица тапиоке с леденим црним чајем. Врло брзо прихваћен је широм Азије, а пре неколико година постао је популаран и на западу. Додуше, пошто је прилагођен укусима тамошњег становништва. Наиме, у Америци је овај напитак нешто слађи од оног који се прави по оригиналној рецептури, па купци могу да изаберу „бабл ти” с различитим процентом шећера. Рецимо, онај са 100 одсто је по слаткоћи једнак „кока-коли”.

На Западу је „бабл ти” постао обележје миленијалаца. И то је резултат маркетиншких напора – власници радњи често су спонзорисали догађаје на универзитетима, а чајџинице су отваране у близини универзитетских кампуса. Уз то, власници радњи нису штедели на креативности, па су измишљали на десетине опција овог пића. И то је само једна од борби у рату шољицама. Наиме, чај је, после воде, најпродаванији напитак на свету, иако се кафе произведе дупло више. Цака је у томе што су за једну шољу довољна два грама чаја, док је за једну шољицу потребно 10 грама кафе.

– Негде сам прочитала да у свету постоји око 1.500 врста чајева, али овај се најлепше слика за „Инстаграм” – кроз осмех нам каже једна Марија док грли другарицу руком спремном за нови селфи.