Čaj s ukusom zmaja s puno mehurića, molim

Mali lokal u centru Beograda po podne je bio pun kupaca koji su došli po svoj „babl ti”. U prevodu, čaj od mehurića. Napitak može da bude i hladan, a mehurići su zapravo gumaste perlice veličine zrna graška. Od srednjoškolaca koji čekaju da stignu na red za porudžbinu saznajemo da to nisu bilo kakve kuglice, već – tapioke, kao i da u svoj čaj možete da dodate žele od, recimo, trave. Ukusi? Ništa nana, ništa kamilica – kaktus, ličija, crvena guava, marakuja, zmajev ukus… Za one koji baš nisu skloni eksperimentisanju, tu su ukusi maline, borovnice, kajsije… Iako zvuči kao neka novotarija, u Aziji je ovaj napitak dobro poznat poslednjih tridesetak godina. A u Srbiji tek odskora.

– Vidite, možete da izaberete bistri ili mlečni čaj, veću ili manju čašu. I bobe, kako zovemo ove kuglice, takođe postoje u različitim ukusima – zelena jabuka, nar, borovnica. I onda kombinujete po svom ukusu. Dobićete široku slamku kako biste bez problema mogli da stignete do boba – upoznaje nas s tajnama „babl tija” Dušan V., koji je s drugaricom posle škole došao po svoju šolju, tj. čašu čaja.

Dok ljubazna prodavačica služi zbunjenog četrdesetogodišnjeg Beograđanina koji je u ovoj čajdžinici završio po nalogu kćerke, saznajemo da je cena 200, odnosno 400 dinara po čaši.

– Videla je na „Tiktoku”, a u kraju u kojem živimo još ga niko ne prodaje. Svratio sam posle posla da joj ispunim želju i, pravo da vam kažem, preznojio sam se. Ništa mi nije jasno, ni šta su bobe, ni šta će mleko u čaju… – priznaje nam dok gleda u želatinaste kuglice koje prodavačica dodaje u veliku plastičnu čašu.

Čaj s mehurićima nastao je u Tajvanu, i to slučajnim mešanjem kuglica tapioke s ledenim crnim čajem. Vrlo brzo prihvaćen je širom Azije, a pre nekoliko godina postao je popularan i na zapadu. Doduše, pošto je prilagođen ukusima tamošnjeg stanovništva. Naime, u Americi je ovaj napitak nešto slađi od onog koji se pravi po originalnoj recepturi, pa kupci mogu da izaberu „babl ti” s različitim procentom šećera. Recimo, onaj sa 100 odsto je po slatkoći jednak „koka-koli”.

Na Zapadu je „babl ti” postao obeležje milenijalaca. I to je rezultat marketinških napora – vlasnici radnji često su sponzorisali događaje na univerzitetima, a čajdžinice su otvarane u blizini univerzitetskih kampusa. Uz to, vlasnici radnji nisu štedeli na kreativnosti, pa su izmišljali na desetine opcija ovog pića. I to je samo jedna od borbi u ratu šoljicama. Naime, čaj je, posle vode, najprodavaniji napitak na svetu, iako se kafe proizvede duplo više. Caka je u tome što su za jednu šolju dovoljna dva grama čaja, dok je za jednu šoljicu potrebno 10 grama kafe.

– Negde sam pročitala da u svetu postoji oko 1.500 vrsta čajeva, ali ovaj se najlepše slika za „Instagram” – kroz osmeh nam kaže jedna Marija dok grli drugaricu rukom spremnom za novi selfi.