Ван Србије 5.000 доктора наука

Упркос неким покушајима да уредимо односе између дијаспоре и матице, они су још далеко од очекивања. И даље заостајемо за земљама као што су Грчка, Израел, Ирска или Јерменија. Дијаспора је постала важан фактор у економском развоју Индије, Кине или Пољске, која је одавно престала да дели народ на матицу и дијаспору.

– Иако у свету има више од четири милиона Срба, а годишњи прилив, кроз званичне канале, од четири милијарде долара чува социјални мир у нашој земљи, држава свој однос према расејању исказује углавном кроз скок вредности динара у летњим месецима како би додатно испразнила џепове сународника који долазе у матицу – каже др Јован Филиповић, професор Факултета организационих наука и извршни директор организације ГЕПС (Група експерата за просперитет Србије), која је настала на иницијативу повратника из иностранства.

Највећу шансу за повезивање Србије са својом дијаспором професор Филиповић не види толико у државним институцијама колико у организовању појединаца, пословних људи, научника, спортиста којима држава треба да пружи подршку у оваквом деловању.

Успостављање савременог партнерског односа између матице и дијаспоре није могуће остварити без дефинисања правног статуса припадника дијаспоре у матици, посебно њихових грађанских и других права. Србија до сада није успела чак ни да препозна ко све чини њену дијаспору. Професор Филиповић предлаже следећу дефиницију: дијаспору Србије чине сви они људи који живе у свету, а Србију сматрају матицом. Матица је она држава са којом се идентификујете културом и традицијом, она коју волите, поштујете и браните, којој се увек враћате, макар у мислима. Као мајка, једна једина. Или, уколико живите у свету, а увек навијате за Србију када она игра против било које друге државе, онда сте сигурно дијаспора Србије.

Велики потенцијал српске дијаспоре лежи у њеном стручном и професионалном знању. Значајан број људи има високо образовање од којих многи раде у технолошки најмоћнијим системима. Процењује се да је међу њима више од пет хиљада доктора наука, од којих многи раде у врхунским научним институцијама, на развоју нових технологија – укључујући генетски инжењеринг, истраживања нових материјала и компјутерских технологија, нових извора енергије, заштиту природе, најновија медицинска достигнућа итд.

– Сви научни радови на тему дијаспоре, а њих је огроман број, кажу да је дијаспора врло сложен феномен, сличан онима које савремена наука препознаје као комплексне организације, чија је основна карактеристика да не трпе команду споља. Она тежи да се самоорганизује, што не ослобађа одговорности државу и надлежно министарство које би требало да пружи подршку дијаспори како би препознала своје везе са матицом и уредила је на природан начин, како то произилази из односа појединаца и група у дијаспори. Сви људи у дијаспори имају међусобне везе, треба им само омогућити да их ојачају и ступе у природна партнерства са матицом – каже др Јован Филиповић.

Вишегодишњи боравак у Америци и бројна родбина која живи у Чикагу, одговорност према пријатељима, али и потенцијал који види у партнерству матице и дијаспоре определили су нашег саговорника да се већ двадесетак година бави проблематиком дијаспоре на различите начине. Професор Филиповић је једно време био државни секретар у Министарству за дијаспору и тада је покренуо пројекте обједињавања потенцијала матице и дијаспоре, оснивања центара за дијаспору при регионалним коморама и коришћења савремених инфо и телекомуникационих технологија за комуникацију са дијаспором.

– Већина моје родбине је у дијаспори, неки дуже од 60 година. Ја сам студирао у Америци, где сам провео седам година на Пурду универзитету у Индијани, где смо супруга и ја магистрирали и докторирали. Велики број мојих пријатеља живи у дијаспори – само на Пурду универзитету у време мојих студија било нас је око двадесеторо из Србије, неки су желели да се врате, а неки не. Знали смо да су трендови такви да ће нас све више бити у свету, па и ми који смо у Србији, евидентно је да ћемо у будућности све више путовати по свету – каже наш саговорник и истиче:

– Много боља пријатељства настају из добрих и поштених послова него што добри послови настају из пријатељстава. Ако смо се окупили да бисмо направили добар научни скуп онда ћемо успоставити узајамно поверење, то је модел „меког” организовања дијаспоре, што не значи да касније не може да настане и неки чвршћи модел.

Миграције су, по речима професора Филиповића, нормалне, али није нормално да се покидају везе и није нормално да држава не брине о људима. Уосталом, Грчка и Италија су изједначиле у правима припаднике свог народа у матици и дијаспори по питању држављанства, пасоша, права гласа и слично, а Француска такође на прави разлику између Француза без обзира на то где су.