За Бајдена није довољно што Лула није Болсонаро

Џо Бајден је одахнуо кад је отворени Трампов обожавалац Жаир Болсонаро крајем октобра изгубио трку за други мандат, али како пролази постизборна еуфорија, све је јасније да ни повратак Луиза Инасија Лула да Силве на чело Бразила није по вољи Вашингтона.

Шеф Беле куће је међу првим страним државницима честитао Лули, који је био надмоћнији над Болсонаром у другом кругу бразилских председничких избора. У брзини којом је Бајден честитао Лули могло је бити и нечег личног јер је Лулин противкандидат, бразилски председник Жаир Болсонаро, ватрени Трампов поборник. Болсонаро је чекао дуже од већине других страних лидера да Бајдену честита на успеху на прошлим председничким изборима у САД.

Самим тим што је важио за „Трампа тропског појаса” и што је америчког идола опонашао чак и у томе што је наговештавао да неће признати резултате гласања, Болсонаро је одбијао Бајдена. И поред тога што је омогућио миран пренос власти, Трамп до данас није признао да је изгубио, а наводна изборна крађа једна је од главних тема на његовим јавним наступима. Ни Болсонаро није званично признао резултате, али је то посредно урадио кад је објавио да су његови сарадници почели да предају дужности Лулиној влади.

Лулина победа је у вашингтонској администрацији доживљена и као победа демократије и изборних процедура над популизмом и протрамповским снагама у свету. Иако ове америчко-бразилске паралеле приближавају Белу кућу и будућу владу у Бразилији, много је тога у Лулиној политици што ипак неће усрећити Бајдена.

Лула по трећи пут постаје председник првог дана нове године. Кад је први пут дошао на власт, било је то на таласу левичарске плиме, која је у бројним латиноамеричким државама смењивала дугогодишње десничарске и проамеричке владаре. Током два узастопна мандата (2003–2010), Лула је одржавао добре односе с Вашингтоном, али је и радио на еманципацији региона од Сједињених Држава и промовисао неформално удруживање Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке, познатије као БРИКС.

Из Лулине новије политичке каријере Вашингтону ће засметати изјава да је украјински председник Володимир Зеленски подједнако крив за рат у Украјини колико и шеф Кремља Владимир Путин.

„Био си добар комичар, али требало би да озбиљно разговарамо, а не да имамо рат да би се ти појављивао на телевизији”, поручио је Лула Зеленском.

Како је објаснио у мајском интервјуу за амерички магазин „Тајм”, одговорност за рат у Украјини лежи и на САД и Европској унији јер западне силе нису хтеле да гарантују Русији да Украјина неће ући у НАТО. Додао је и да не разуме како западни лидери могу да толико величају Зеленског и да тако охрабрују наставак ратовања уместо да иза затворених врата преговарају о крају борби.

„Гледам украјинског председника како говори на телевизији и како му аплаудирају европски парламентарци. А тај човек је подједнако одговоран за рат колико и Путин. САД имају велики политички утицај. Бајден је могао да спречи рат уместо што га је подстрекивао. Могао је да седне у авион за Москву и разговара с Путином. Тако нешто се очекује од лидера. Није требало да Путин изврши инвазију на Украјину. Али није само Путин крив. Криве су и САД и Европска унија. Да су хтеле, могле су да избегну рат изјавом да Украјина неће ући у НАТО”, казао је Лула.

Према оцени бившег и будућег бразилског председника, Вашингтон и Брисел су подбацили на пољу дипломатије јер се нису ангажовали у преговорима с Кремљом после руске инвазије на Украјину. За време прва два мандата Лула је успевао да одржи везе са земљама које се међусобно нису подносиле. Како подсећа „Гардијан”, левичарски бразилски председник био је близак и са тадашњим шефом Беле куће Џорџом Бушом и са лидерима који су предводили земље с којима је Америка у изразито лошим односима: Угом Чавезом у Венецуели и Махмудом Ахмадинежадом у Ирану.