Za Bajdena nije dovoljno što Lula nije Bolsonaro

Džo Bajden je odahnuo kad je otvoreni Trampov obožavalac Žair Bolsonaro krajem oktobra izgubio trku za drugi mandat, ali kako prolazi postizborna euforija, sve je jasnije da ni povratak Luiza Inasija Lula da Silve na čelo Brazila nije po volji Vašingtona.

Šef Bele kuće je među prvim stranim državnicima čestitao Luli, koji je bio nadmoćniji nad Bolsonarom u drugom krugu brazilskih predsedničkih izbora. U brzini kojom je Bajden čestitao Luli moglo je biti i nečeg ličnog jer je Lulin protivkandidat, brazilski predsednik Žair Bolsonaro, vatreni Trampov pobornik. Bolsonaro je čekao duže od većine drugih stranih lidera da Bajdenu čestita na uspehu na prošlim predsedničkim izborima u SAD.

Samim tim što je važio za „Trampa tropskog pojasa” i što je američkog idola oponašao čak i u tome što je nagoveštavao da neće priznati rezultate glasanja, Bolsonaro je odbijao Bajdena. I pored toga što je omogućio miran prenos vlasti, Tramp do danas nije priznao da je izgubio, a navodna izborna krađa jedna je od glavnih tema na njegovim javnim nastupima. Ni Bolsonaro nije zvanično priznao rezultate, ali je to posredno uradio kad je objavio da su njegovi saradnici počeli da predaju dužnosti Lulinoj vladi.

Lulina pobeda je u vašingtonskoj administraciji doživljena i kao pobeda demokratije i izbornih procedura nad populizmom i protrampovskim snagama u svetu. Iako ove američko-brazilske paralele približavaju Belu kuću i buduću vladu u Braziliji, mnogo je toga u Lulinoj politici što ipak neće usrećiti Bajdena.

Lula po treći put postaje predsednik prvog dana nove godine. Kad je prvi put došao na vlast, bilo je to na talasu levičarske plime, koja je u brojnim latinoameričkim državama smenjivala dugogodišnje desničarske i proameričke vladare. Tokom dva uzastopna mandata (2003–2010), Lula je održavao dobre odnose s Vašingtonom, ali je i radio na emancipaciji regiona od Sjedinjenih Država i promovisao neformalno udruživanje Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike, poznatije kao BRIKS.

Iz Luline novije političke karijere Vašingtonu će zasmetati izjava da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski podjednako kriv za rat u Ukrajini koliko i šef Kremlja Vladimir Putin.

„Bio si dobar komičar, ali trebalo bi da ozbiljno razgovaramo, a ne da imamo rat da bi se ti pojavljivao na televiziji”, poručio je Lula Zelenskom.

Kako je objasnio u majskom intervjuu za američki magazin „Tajm”, odgovornost za rat u Ukrajini leži i na SAD i Evropskoj uniji jer zapadne sile nisu htele da garantuju Rusiji da Ukrajina neće ući u NATO. Dodao je i da ne razume kako zapadni lideri mogu da toliko veličaju Zelenskog i da tako ohrabruju nastavak ratovanja umesto da iza zatvorenih vrata pregovaraju o kraju borbi.

„Gledam ukrajinskog predsednika kako govori na televiziji i kako mu aplaudiraju evropski parlamentarci. A taj čovek je podjednako odgovoran za rat koliko i Putin. SAD imaju veliki politički uticaj. Bajden je mogao da spreči rat umesto što ga je podstrekivao. Mogao je da sedne u avion za Moskvu i razgovara s Putinom. Tako nešto se očekuje od lidera. Nije trebalo da Putin izvrši invaziju na Ukrajinu. Ali nije samo Putin kriv. Krive su i SAD i Evropska unija. Da su htele, mogle su da izbegnu rat izjavom da Ukrajina neće ući u NATO”, kazao je Lula.

Prema oceni bivšeg i budućeg brazilskog predsednika, Vašington i Brisel su podbacili na polju diplomatije jer se nisu angažovali u pregovorima s Kremljom posle ruske invazije na Ukrajinu. Za vreme prva dva mandata Lula je uspevao da održi veze sa zemljama koje se međusobno nisu podnosile. Kako podseća „Gardijan”, levičarski brazilski predsednik bio je blizak i sa tadašnjim šefom Bele kuće Džordžom Bušom i sa liderima koji su predvodili zemlje s kojima je Amerika u izrazito lošim odnosima: Ugom Čavezom u Venecueli i Mahmudom Ahmadinežadom u Iranu.