Доручак је посебно важан за децу

Доручак за децу основношколског узраста има посебан значај, јер је реч о малишанима који се интензивно развијају, физички су доста активни, а психички ангажовани (учење). Велики број анкета указује на то да деца не доручкују, или не доручкују довољно већ им је први оброк (доручак) између  9.30 и 10 часова (велики одмор). Овакав вид узимања хране има низ негативних последица по раст основаца.

Гладна деца су најчешће нервозна, раздражљива, мање сконцентрисана на часу и слабије памте. Овај изузетно значајан проблем родитељи очигледно нису могли сами да реше на адекватан начин. Деца остају сама или пак устају сувише рано ако дуго путују до школе, па се у проблем исхране ђака укључила и сама школа.

На препоруку струке, тек 2018. године је усвојен Правилник о ближим условима за организовање, остваривање и праћење исхране ученика у основној школи.

Препорука је да поједине групе намирница буду заступљене у одређеним количинама И то: житарице и производи од житарица које треба уносити сваког дана, поврће и воће које такође треба редовно узимати, месо до пет пута недељно, риба – најмање два пута недељно, јаја до три пута недељно, махунарке два пута недељно, млеко и млечне производе треба узимати сваки дан. Такође, препоручено је да се пије вода између оброка, док од уља треба користити хладно цеђено уље у малим количинама, као прелив у припреми поврћа.

Препоручена заступљеност појединих група намирница односи се на планирање исхране нормално ухрањених ученика оба пола који су умерено физички активни и немају посебне нутритивне потребе.

Доручак школске деце треба да буде енергетски адекватан са већим учешћем лако сварљивих угљених хидрата, беланчевина, витамина и минералних састојака, а са мањим процентом засићених масти.

У преподневним часовима доручак је најбоље поделити на два дела: на главни доручак и преподневну ужину са размаком од најмање три сата.

Навешћу неколико примера како треба да изгледа доручак у исхрани школске деце:

– пахуљице од целог зрна са киселим млеком или јогуртом. Пахуљице можете обогатити орашастим плодовима (орасима, бадемима, лешницима…), медом, сувим или свежим воћем (бананом, малинама, јагодама…)
– качамак са сиром или киселим млеком (или јогуртом)
– проја или пита са киселим млеком (или јогуртом)
– сендвич са маслацем, пршутом (печеница/шунка/пилећа прса), поврћем по жељи (неколико колутова парадајза, краставца, лист зелене салате…итд.) и киселим млеком или јогуртом
– омлет од јаја, кувана јаја, печена јаја на око уз интегрални хлеб, поврће по жељи и биљни чај

Све ово можете направити и као сендвич: интегрална кифла са семенкама и намазом од крем сира или павлаке и колутовима куваног јајета и сезонским поврћем.

Доручак треба да буде обавезан за сву децу и не треба да буде преобилан, дакле треба да буде количински прилагођен деци од седам до 10 година.

Производи које би требало избегавати за доручак су:

– лисната теста (жу-жу, погачице, паштете, рол виршле…)
– кромпир и друге врсте поврћа пржене у дубоком уљу
– „лајт” млечне производе. Маргарин. Сирне намазе и топљене сиреве. Ограничити количину намаза са високим садржајем млечне масти (путера/павлаке/кајмака/сирних намаза).
– месне прерађевине, месне намазе (паштете), крем/чоколадне намазе и друге индустријске слане и слатке производе са високим садржајем шећера, засићеним и трансмасним киселинама, које садрже вештачке боје, ароме и конзервансе
– плодове мора, пржену и поховану рибу
– мајонез, кремове од термички необрађених јаја, јела која садрже термички необрађена јаја
​– супе из кесице
​– слаткише – бомбоне, чоколаде, индустријске слаткише
​– газиране и негазиране напитке, енергетска пића, дијететске производе
​– зачине, љуту паприку, бибер
​– готова јела и индустријске зачине са високим садржајем соли/адитива.

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com