Doručak je posebno važan za decu

Doručak za decu osnovnoškolskog uzrasta ima poseban značaj, jer je reč o mališanima koji se intenzivno razvijaju, fizički su dosta aktivni, a psihički angažovani (učenje). Veliki broj anketa ukazuje na to da deca ne doručkuju, ili ne doručkuju dovoljno već im je prvi obrok (doručak) između  9.30 i 10 časova (veliki odmor). Ovakav vid uzimanja hrane ima niz negativnih posledica po rast osnovaca.

Gladna deca su najčešće nervozna, razdražljiva, manje skoncentrisana na času i slabije pamte. Ovaj izuzetno značajan problem roditelji očigledno nisu mogli sami da reše na adekvatan način. Deca ostaju sama ili pak ustaju suviše rano ako dugo putuju do škole, pa se u problem ishrane đaka uključila i sama škola.

Na preporuku struke, tek 2018. godine je usvojen Pravilnik o bližim uslovima za organizovanje, ostvarivanje i praćenje ishrane učenika u osnovnoj školi.

Preporuka je da pojedine grupe namirnica budu zastupljene u određenim količinama I to: žitarice i proizvodi od žitarica koje treba unositi svakog dana, povrće i voće koje takođe treba redovno uzimati, meso do pet puta nedeljno, riba – najmanje dva puta nedeljno, jaja do tri puta nedeljno, mahunarke dva puta nedeljno, mleko i mlečne proizvode treba uzimati svaki dan. Takođe, preporučeno je da se pije voda između obroka, dok od ulja treba koristiti hladno ceđeno ulje u malim količinama, kao preliv u pripremi povrća.

Preporučena zastupljenost pojedinih grupa namirnica odnosi se na planiranje ishrane normalno uhranjenih učenika oba pola koji su umereno fizički aktivni i nemaju posebne nutritivne potrebe.

Doručak školske dece treba da bude energetski adekvatan sa većim učešćem lako svarljivih ugljenih hidrata, belančevina, vitamina i mineralnih sastojaka, a sa manjim procentom zasićenih masti.

U prepodnevnim časovima doručak je najbolje podeliti na dva dela: na glavni doručak i prepodnevnu užinu sa razmakom od najmanje tri sata.

Navešću nekoliko primera kako treba da izgleda doručak u ishrani školske dece:

– pahuljice od celog zrna sa kiselim mlekom ili jogurtom. Pahuljice možete obogatiti orašastim plodovima (orasima, bademima, lešnicima…), medom, suvim ili svežim voćem (bananom, malinama, jagodama…)
– kačamak sa sirom ili kiselim mlekom (ili jogurtom)
– proja ili pita sa kiselim mlekom (ili jogurtom)
– sendvič sa maslacem, pršutom (pečenica/šunka/pileća prsa), povrćem po želji (nekoliko kolutova paradajza, krastavca, list zelene salate…itd.) i kiselim mlekom ili jogurtom
– omlet od jaja, kuvana jaja, pečena jaja na oko uz integralni hleb, povrće po želji i biljni čaj

Sve ovo možete napraviti i kao sendvič: integralna kifla sa semenkama i namazom od krem sira ili pavlake i kolutovima kuvanog jajeta i sezonskim povrćem.

Doručak treba da bude obavezan za svu decu i ne treba da bude preobilan, dakle treba da bude količinski prilagođen deci od sedam do 10 godina.

Proizvodi koje bi trebalo izbegavati za doručak su:

– lisnata testa (žu-žu, pogačice, paštete, rol viršle…)
– krompir i druge vrste povrća pržene u dubokom ulju
– „lajt” mlečne proizvode. Margarin. Sirne namaze i topljene sireve. Ograničiti količinu namaza sa visokim sadržajem mlečne masti (putera/pavlake/kajmaka/sirnih namaza).
– mesne prerađevine, mesne namaze (paštete), krem/čokoladne namaze i druge industrijske slane i slatke proizvode sa visokim sadržajem šećera, zasićenim i transmasnim kiselinama, koje sadrže veštačke boje, arome i konzervanse
– plodove mora, prženu i pohovanu ribu
– majonez, kremove od termički neobrađenih jaja, jela koja sadrže termički neobrađena jaja
​– supe iz kesice
​– slatkiše – bombone, čokolade, industrijske slatkiše
​– gazirane i negazirane napitke, energetska pića, dijetetske proizvode
​– začine, ljutu papriku, biber
​– gotova jela i industrijske začine sa visokim sadržajem soli/aditiva.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com