Душа уткана у виолине

Крагујевац – Уметници свирају на виолини, али звук зависи и од дрвета од кога је направљена и од умећа мајстора који мора да буде посвећен послу и упознат са тајнама израде овог инструмента, каже Борис Баталовић (42), једини српски виолинар који је школу за израду и поправку инструмената завршио у Кремони, на чувеној академији „Антонио Страдивари”.

Баталовић је у Италији дипломирао 2011, а годину дана касније у Крагујевцу је отворио Атеље „Баталовић”, радионицу за израду и поправку гудачких инструмената. Ове године обележава деценију рада који му је донео много задовољства, али и изазова.

– Aлат и материјал су важни, али ако човек жели да буде задовољан, мора да верује у оно што ради, да ослушкује своју душу и не заборавља традицију из које је поникао – каже Баталовић, који је и академски уметник.

Пре одласка у Италију, Баталовић је дипломирао на Одсеку за виолину Музичке академије у Новом Саду, а стечено знање му је помогло да без већих проблема настави школовање у Италији. Због изузетног талента који је показао на пријемном испиту, управа академије „Страдивари” му је омогућила да се одмах упише на другу годину. Тако је остварио свој дечачки сан.

– Било ми је драго када сам дипломирао, али сам чак и тада осећао да морам да урадим још нешто важно. Од малих ногу сам маштао да правим музичке инструменте. Зато сам отишао у Кремону, где сам упознао Андреа Кастеланија, мајстора који ме је припремао за пријемни на академији „Страдивари”. После је све ишло својим током – прича наш саговорник.

Академију „Страдивари” не уписују много Италијана, студенти углавном долазе из азијских и латиноамеричких земаља, Кине, Јапана, Кореје, Тајвана, Аргентнине, Мексика. На тој школи се изучавају математика, физика, биологија и други предмети, а посебна пажња се придаје акустици.

Борис је изданак је угледне занатске и трговачке породице из Пећи у којој су сви имали таленaт за музику. Прадеда Стеван је свирао хармонику, деда Константин контрабас, а отац Ђорђе је завршио теоријски одсек на Музичкој академији у Сарајеву. Старији брат је дипломирао на виолинском одсеку академије у Штутгарту, а за израду инструмената заинтересоване су супруга Милена и ћерке Василиса и Сара.

– Стицајем околности, тек у Италији сам почео да се занимам за српску народну музику, која се уопште не изучава на нашим академијама, као да је то срамота. Када су ме неке колеге из Кремоне замолиле да им одсвирам неку нашу традиционалну песму, био сам у непријатној ситуацији. Прво сам научио „моравац”, а онда сам почео да изучавам стваралаштво Властимира Павловића Царевца – наводи наш саговорник.

Атеље „Баталовић” је пун столарског алата. Прва длета и неопходну опрему донео је из Италије, а онда је сам набављао оно што му недостаје. До сада је у својој радионици урадио на стотине поправки и направио 24 гудачка инструмента, 17 виолина, шест виола и једно чело. За израду контрабаса потребни су помоћници, шегрти којих у нашој земљи нема. Овај крагујевачки виолинар посебну пажњу придаје одабиру дрвета.

– Неке моје колеге сматрају да је алпска смрча одличан избор. Ја мислим да су за виолину најбољи босански јавор и смрча. Хватници се, по правилу, праве од црног ебоноса. Таквог ебоноса има на Мадагаскару и у Индији, али и тамо све мање. Изузетно је тешко доћи до квалитетног дрвета, без којег не може да се направи добар гудачки инструмент, колико год да сте вешт мајстор – објашњава Баталовић, додајући да би волео да у Србији има више младих људи заинтересованих за израду и поправку гудачких инструмената.