Борба за више деце није само мртво слово на папиру

Регионална канцеларија Популационог фонда Уједињених нација саопштила је ових дана да се предвиђа да ће до 2041. године скоро свака четврта особа у Србији имати више од 65 година и да ће се број становника Србије до средине 21. века смањити за 1,4 милиона. Са сличним прогнозама суочене су и друге земље Европе. Зато је важна улога надлежних институција у доношењу разних мера популационе политике, јер је за обнављање становништва потребно да просечан број деце коју роди једна жена буде 2,1, док жена у Србији просечно рађа 1,5 малишана.

Професор др Дарија Кисић, министарка за бригу о породици и демографију, у разговору за „Политику” истиче да се размишља о увођењу великог броја мера, почевши од померања почетка породиљског одсуства, подршке мамама предузетницама и родитељима деце која су превремено рођена.

Да ли је за вас изненађење то што први подаци пописа становништва показују да је у Србији мање становника за чак 700.000 у односу на 2011. годину?

Коначне резултате пописа тек очекујемо, али, нажалост, очекујемо и неповољне показатеље када је у питању број становника. То је тренд с којим се Србија, али и већина земаља у Европи, суочава последњих деценија. Стопа фертилитета, основни демографски показатељ, годинама је уназад око 1,5, а за просту репродукцију становништва потребно је да она износи 2,1. Овај негативни тренд опомиње, али и подстиче да заједно још више радимо да се овај тренд заустави. Овај проблем није настао преко ноћи, па тако не може ни бити решен одмах. Држава Србија то врло добро зна и зато годинама уназад ради на доношењу конкретних мера да нас има више. Без решавања овог проблема, ако не будемо имали више деце, нема ни будућности ове земље.

Постоје пројекције које упозоравају да ће становништво Србије до средине овог века бити смањено за петину. Шта може држава да уради да до тога не дође?

Држава је претходних година урадила заиста много да стимулише младе да стварају породице и да нам се рађају деца. У току прошле године два пута је измењен Закон о финансијској подршци породицама са децом, за чију реализацију је издвојено 20 милијарди динара. Наравно да држава ту неће стати, о новим мерама се размишља свакодневно. Већ је председник Србије Александар Вучић најавио да ће од децембра, поред досадашње подршке потпомогнутој оплодњи, држава омогућити вантелесну оплодњу с донираним репродуктивним материјалом, што ће заиста великом броју парова дати шансу да се остваре као родитељи. Континуирано сагледавамо све предлоге и сугестије које имају за циљ унапређење овог закона, а самим тим и бољег положаја породица с децом.

Шта је још осим миграција људи и рађања мањег броја беба довело до смањења броја становника?

Свакако да то нису једини разлози за смањење броја становника. Управо зато сви надлежни органи и институције, сви системи у Републици Србији, раде синхронизовано и интензивно на побољшању демографске слике, кроз побољшање услова и квалитета живота наших грађана, обезбеђивање радних места, кроз повећање подршке младима, посебно онима у репродуктивном периоду, а све у циљу да наши грађани остану у својој земљи, да овде рађају своју децу и да имамо дужи животни век.

Које мере је донела држава за повећање наталитета и финансијски подстицај за рађање већег броја беба?

Према подацима Републичког завода за статистику, у Републици Србији, у периоду јануар–септембар 2022. године, број живорођених је износио 45.939, што у односу на исти период претходне године представља раст за један одсто. Ово можда некоме изгледа мало, али је то свакако значајан корак напред, који охрабрује и показује да смо на добром путу. Верујем да су овом благом позитивном тренду допринеле и мере финансијске подршке породици, које је држава значајно унапредила од 1. јануара 2022. године повећањем износа помоћи породиљама. Финансијска издвајања за новорођену децу су сада много већа, за прво дете уместо 100.000 родитељи сада добијају једнократно 300.000, а имамо први пут и једнократну помоћ за друго и треће дете. Родитељски додатак за треће дете је 1,7 милиона динара, који се исплаћују на рате, на 10 година, а за четврто је тај износ нешто више од 2,5 милиона динара. Маме које су родиле дете у овој години, а немају некретнину на своје име, имају право на субвенцију државе до 20.000 евра за куповину стана. Ефекте ове мере тек очекујемо. Ово су све значајна финансијска средства и држава тиме показује да борба да имамо што више деце није само мртво слово на папиру.

Разматрају се и начини за решавање питања породиљског одсуства како би оно трајало дуже од 11 месеци?

То је проблем с којим се наше маме суочавају већ дуго и на разне начине покушавају да га преброде. Желимо то системски да решимо и на тај начин будемо подршка родитељима, у осетљивом животном тренутку, када мама треба да се врати на посао, а дете крене у вртић. И овом приликом желим да нагласим да родитељи треба да знају да је држава уз њих, да смо ту да будемо подршка и да конкретним мерама стварамо још боље услове за њихов живот, али и живот њихове деце.