Borba za više dece nije samo mrtvo slovo na papiru

Regionalna kancelarija Populacionog fonda Ujedinjenih nacija saopštila je ovih dana da se predviđa da će do 2041. godine skoro svaka četvrta osoba u Srbiji imati više od 65 godina i da će se broj stanovnika Srbije do sredine 21. veka smanjiti za 1,4 miliona. Sa sličnim prognozama suočene su i druge zemlje Evrope. Zato je važna uloga nadležnih institucija u donošenju raznih mera populacione politike, jer je za obnavljanje stanovništva potrebno da prosečan broj dece koju rodi jedna žena bude 2,1, dok žena u Srbiji prosečno rađa 1,5 mališana.

Profesor dr Darija Kisić, ministarka za brigu o porodici i demografiju, u razgovoru za „Politiku” ističe da se razmišlja o uvođenju velikog broja mera, počevši od pomeranja početka porodiljskog odsustva, podrške mamama preduzetnicama i roditeljima dece koja su prevremeno rođena.

Da li je za vas iznenađenje to što prvi podaci popisa stanovništva pokazuju da je u Srbiji manje stanovnika za čak 700.000 u odnosu na 2011. godinu?

Konačne rezultate popisa tek očekujemo, ali, nažalost, očekujemo i nepovoljne pokazatelje kada je u pitanju broj stanovnika. To je trend s kojim se Srbija, ali i većina zemalja u Evropi, suočava poslednjih decenija. Stopa fertiliteta, osnovni demografski pokazatelj, godinama je unazad oko 1,5, a za prostu reprodukciju stanovništva potrebno je da ona iznosi 2,1. Ovaj negativni trend opominje, ali i podstiče da zajedno još više radimo da se ovaj trend zaustavi. Ovaj problem nije nastao preko noći, pa tako ne može ni biti rešen odmah. Država Srbija to vrlo dobro zna i zato godinama unazad radi na donošenju konkretnih mera da nas ima više. Bez rešavanja ovog problema, ako ne budemo imali više dece, nema ni budućnosti ove zemlje.

Postoje projekcije koje upozoravaju da će stanovništvo Srbije do sredine ovog veka biti smanjeno za petinu. Šta može država da uradi da do toga ne dođe?

Država je prethodnih godina uradila zaista mnogo da stimuliše mlade da stvaraju porodice i da nam se rađaju deca. U toku prošle godine dva puta je izmenjen Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, za čiju realizaciju je izdvojeno 20 milijardi dinara. Naravno da država tu neće stati, o novim merama se razmišlja svakodnevno. Već je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će od decembra, pored dosadašnje podrške potpomognutoj oplodnji, država omogućiti vantelesnu oplodnju s doniranim reproduktivnim materijalom, što će zaista velikom broju parova dati šansu da se ostvare kao roditelji. Kontinuirano sagledavamo sve predloge i sugestije koje imaju za cilj unapređenje ovog zakona, a samim tim i boljeg položaja porodica s decom.

Šta je još osim migracija ljudi i rađanja manjeg broja beba dovelo do smanjenja broja stanovnika?

Svakako da to nisu jedini razlozi za smanjenje broja stanovnika. Upravo zato svi nadležni organi i institucije, svi sistemi u Republici Srbiji, rade sinhronizovano i intenzivno na poboljšanju demografske slike, kroz poboljšanje uslova i kvaliteta života naših građana, obezbeđivanje radnih mesta, kroz povećanje podrške mladima, posebno onima u reproduktivnom periodu, a sve u cilju da naši građani ostanu u svojoj zemlji, da ovde rađaju svoju decu i da imamo duži životni vek.

Koje mere je donela država za povećanje nataliteta i finansijski podsticaj za rađanje većeg broja beba?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji, u periodu januar–septembar 2022. godine, broj živorođenih je iznosio 45.939, što u odnosu na isti period prethodne godine predstavlja rast za jedan odsto. Ovo možda nekome izgleda malo, ali je to svakako značajan korak napred, koji ohrabruje i pokazuje da smo na dobrom putu. Verujem da su ovom blagom pozitivnom trendu doprinele i mere finansijske podrške porodici, koje je država značajno unapredila od 1. januara 2022. godine povećanjem iznosa pomoći porodiljama. Finansijska izdvajanja za novorođenu decu su sada mnogo veća, za prvo dete umesto 100.000 roditelji sada dobijaju jednokratno 300.000, a imamo prvi put i jednokratnu pomoć za drugo i treće dete. Roditeljski dodatak za treće dete je 1,7 miliona dinara, koji se isplaćuju na rate, na 10 godina, a za četvrto je taj iznos nešto više od 2,5 miliona dinara. Mame koje su rodile dete u ovoj godini, a nemaju nekretninu na svoje ime, imaju pravo na subvenciju države do 20.000 evra za kupovinu stana. Efekte ove mere tek očekujemo. Ovo su sve značajna finansijska sredstva i država time pokazuje da borba da imamo što više dece nije samo mrtvo slovo na papiru.

Razmatraju se i načini za rešavanje pitanja porodiljskog odsustva kako bi ono trajalo duže od 11 meseci?

To je problem s kojim se naše mame suočavaju već dugo i na razne načine pokušavaju da ga prebrode. Želimo to sistemski da rešimo i na taj način budemo podrška roditeljima, u osetljivom životnom trenutku, kada mama treba da se vrati na posao, a dete krene u vrtić. I ovom prilikom želim da naglasim da roditelji treba da znaju da je država uz njih, da smo tu da budemo podrška i da konkretnim merama stvaramo još bolje uslove za njihov život, ali i život njihove dece.