ПВО системи ФК-3 су на борбеним дежурствима

Сутра обележавамо важан јубилеј – шест деценија од формирања 250. ракетног пука, прве ракетне јединице противваздухопловне одбране (ПВО) у тадашњој ЈНА. Тадашње државно и војно руководство визионарски је уочило потребу за осавремењивањем система ПВО, који се до тада базирао на противавионској артиљерији. Наша историја је исписана радом великог броја људи, који су својим знањем и посвећеношћу јединицу чинили узданицом наше противваздухопловне одбране. Генерације ракеташа поистоветиле су свој живот са јединицом, а многи су започели и завршили своју службу у њој. Због свега тога, 24. новембар је важан датум, каже у интервјуу за „Политику” бригадни генерал Тиосав Јанковић, командант 250. ракетне бригаде за противваздухопловна дејства (ПВД) Војске Србије.

„Данашњи тренутак, на неки начин, подсећа на почетке од пре шест деценија. У последње две године добили смо два нова система, ’панцир С-1’ и ФК-3, реализована је преобука људи и дошло је до одређених промена у организацији бригаде. Прекинули смо вишедеценијску стагнацију у опремању и ухватили корак са новим технологијама, посебно ако се узме у обзир да је последње средство у бригаду, пре доласка ’панцира С-1’, примљено давне 1983. године. Обележавајући јубилеј, имамо шта да кажемо и чиме да се похвалимо. Свесни смо поштовања и угледа који уживамо, али и свих задатака који су пред нама. У миру су кључни задаци контрола и заштита суверенитета ваздушног простора и одвраћање од агресије из ваздушног простора. Спремни смо да у случају угрожавања суверенитета ваздушног простора употребимо све своје снаге и употребимо наше наоружање. Имамо кадар који је оспособљен и мотивисан да као и увек до сада буде гарант мирног и безбедног неба Србије”, истиче Јанковић.

Сведоци смо војне употребе комерцијалних и такозваних дронова-камиказа, колики су изазов та мала средства за ПВО?

За ПВО посебан изазов су увек били циљеви малих димензија и одразне површине, брзи понирући циљеви, и циљеви који лете на малим висинама. Оно што је очигледно да се управо на тим карактеристикама и темељи даљи развој нападних средстава из ваздушног простора. Оно што је у ваздухопловном смислу обележило последње деценије и године, свакако је употреба беспилотних летилица, прво за потребе извиђања из ваздушног простора, а потом и за извођење прецизних удара из ваздушног простора. Последњи искорак на овом пољу јесте развој мини-дронова, а посебно тзв. дронова-камиказа, који су у електромагнетном спектру једва видљиви, прецизни и убојити. Одговор система ПВО зависи од способности правовременог откривања и захвата таквих претњи, као и извршења прецизних ватрених и/или електронских дејстава по њима. Развој средстава за напад из ваздушног простора прати и развој наоружања и војне опреме, чија је основна намена борба са свим облицима угрожавања из ваздушног простора. Савремена осматрачка средства одликују се способношћу активне и пасивне детекције малоразмерних циљева, повећаним дометом и квалитетном обрадом сигнала, а АРС(РС) за ПВД високом мобилношћу, вишеканалношћу, комбинацијом пасивних и активних сензора, могућношћу коришћења више система и метода вођења и отпорношћу на електронске сметње. Систем ПВО мора бити целовит, састављен од неколико подсистема – командовања, ваздушног осматрања и јављања, артиљеријско-ракетних јединица за ПВД, ловачке авијације, и оно што је у овом часу посебно важно, подсистема електронског извиђања и противелектронских дејстава. Само усклађеним радом свих ових подсистема, који ће у свом саставу имати потребан број средстава, ешелонираних по врсти, намени, објектима и правцима, може се очекивати да систем ПВО у потпуности одговори свим изазовима.

Поменули сте ФК-3, шта увођење овог система кинеске производње значи за ВС?

Опремање ракетним системом ФК-3 има велики значај за бригаду, али и за Војску Србије. Имати један тако моћан систем значајно мења поглед на организацију система ПВО. До набавке ФК-3 наши системи имали су максимални домет од 20 до 25 километара, а сада имамо вишеканални систем који уништава циљеве на даљинама до сто километара. Осим тога, овај систем има могућност да гађа и пројектиле ваздух–земља. У комбинацији са другим системима може у потпуности да одговори задацима ПВО територије, одбрани великих и важних објеката на територији и снага Војске Србије и допринесе постизању превласти у ваздушном простору.

Како је изгледала обука за ФК-3 у Кини?

Обука за овакве ракетне системе траје више месеци, веома је интензивна, има свој теоријски и практични део, који се завршава бојним гађањем циљева у ваздушном простору. За овакав задатак бирамо најбоље људе, оне који ће лако и брзо савладати нову технику, усвојити нове технологије и донети знања која ће омогућити употребу нових средстава ратне технике, али и наставак обуке млађих старешина и војника. Бојево гађање има двојаку улогу, с једне стране да се нови систем тестира, а с друге да утврдимо у којој мери су наши људи овладали знањима и вештинама да самостално употребљавају нова средства. Гађања су осмишљена тако да се провере граничне могућности система, гађање циља на средњој висини и максималном домету, око сто километара, као и гађање циља малих димензија и одразне површине, на јако малој висини. Резултати су били одлични. Све декларисане тактичко-техничке карактеристике су потврђене.

Које су то мале и средње висине на којима су гађани циљеви?

Када кажемо средње висине, мисли се на висине од 500 метара до 16 километара, а мале висине подразумевају лет циља на висинама испод 500 метара.

Да ли је систем ФК-3 у систему борбеног дежурства?

Од тренутка када је ФК-3 приказан јавности, он је оперативно употребљив. Наше јединице наоружане ФК-3 ушле су у систем контроле и заштите суверенитета ваздушног простора, што значи да је техника исправна и функционална, а да људи имају потребан ниво обучености за успешно руковање и употребу система.

У борбеним дежурствима је и систем „панцир С-1”, руске производње. По чему је ово средство специфично?

„Панцир С-1” је хибридни артиљеријско-ракетни систем, непревазиђен у категорији система малог домета. Има домет до 20 километара по даљини, 15 километара по висини. Специфично за овај систем је то што је развијен да би био одговор на класичне претње, као што су авиони, хеликоптери и крстареће ракете, али пре свега на атипичне претње из ваздушног простора, беспилотне летилице свих врста и ваздухопловна убојна средства високе прецизности. Посебно је дизајниран за циљеве изузетно малих димензија и одразне површине и циљеве великих брзина. Време реакције му је јако кратко, има изузетне могућности осматрања ваздушног простора, високу тачност праћења радарским и оптоелектронским каналом и високу прецизност вођења ракета и дејства противавионским топовима. Свако борбено возило има велику аутономију борбених дејстава, то је самостална ватрена јединица, ефикасна и жилава, која са борбеним комплетом ракета и муниције може да нанесе огромне губитке непријатељу. Кључни изазов за ПВО данас су и налети велике густине, са много циљева у кратком временском интервалу и на малом простору. За све старије системе, једноканалне по циљу, то је веома сложен задатак. За вишеканалне ракетне системе, какав је „панцир С-1”, то је уобичајен, лако решив задатак.

Каква је будућност старијих система „куб” и „нева” у бригади?

И један и други систем су прошли кроз одређени ниво модернизације. На „неви” је овај процес завршен, у току је модернизација „куба”, и јако смо близу тренутка када ћемо имати потпуно модернизован дивизион „куба”. Модернизација подразумева убрзање и аутоматизацију процеса извршног командовања и супституцију превазиђених компоненти и подсистема, технолошки напреднијим. „Куб” и „нева” су и даље употребљиви и користићемо их докле год будемо успевали да обезбедимо задовољавајућу исправност, а она је у овом тренутку потпуна. Имамо и довољан број ракета које су на потребном нивоу исправности, континуитет у обуци и одржавању, који подразумева и бојна гађања, тако да ови системи имају своје место у нашем систему ПВО и у наредним годинама.

Били сте као млади потпоручник део послуге „неве”, која је током НАТО агресије оборила амерички Ф-16. Колико су искуства из тог рата данас актуелна?

Претње из ваздушног простора значајно су промењене у односу на тај период. С тим у вези, поглед на ПВО данас мора бити другачији. С друге стране, нека начела ПВО остала су непромењена. Данас треба тражити и нова средства и другачије начине, али не заборављамо искуства која могу бити применљива и данас, а тичу се пре свега маскирања, противелектронске заштите, кретања, маневра... Мислим да су сва искуства која смо ми стекли драгоцена. Наше поимање ПВО свакако се базира на поменутим искуствима, али пратимо све што је ново и другачије и спремни смо да организацију наше ПВО непрекидно прилагођавамо савременом окружењу.