PVO sistemi FK-3 su na borbenim dežurstvima

Sutra obeležavamo važan jubilej – šest decenija od formiranja 250. raketnog puka, prve raketne jedinice protivvazduhoplovne odbrane (PVO) u tadašnjoj JNA. Tadašnje državno i vojno rukovodstvo vizionarski je uočilo potrebu za osavremenjivanjem sistema PVO, koji se do tada bazirao na protivavionskoj artiljeriji. Naša istorija je ispisana radom velikog broja ljudi, koji su svojim znanjem i posvećenošću jedinicu činili uzdanicom naše protivvazduhoplovne odbrane. Generacije raketaša poistovetile su svoj život sa jedinicom, a mnogi su započeli i završili svoju službu u njoj. Zbog svega toga, 24. novembar je važan datum, kaže u intervjuu za „Politiku” brigadni general Tiosav Janković, komandant 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva (PVD) Vojske Srbije.

„Današnji trenutak, na neki način, podseća na početke od pre šest decenija. U poslednje dve godine dobili smo dva nova sistema, ’pancir S-1’ i FK-3, realizovana je preobuka ljudi i došlo je do određenih promena u organizaciji brigade. Prekinuli smo višedecenijsku stagnaciju u opremanju i uhvatili korak sa novim tehnologijama, posebno ako se uzme u obzir da je poslednje sredstvo u brigadu, pre dolaska ’pancira S-1’, primljeno davne 1983. godine. Obeležavajući jubilej, imamo šta da kažemo i čime da se pohvalimo. Svesni smo poštovanja i ugleda koji uživamo, ali i svih zadataka koji su pred nama. U miru su ključni zadaci kontrola i zaštita suvereniteta vazdušnog prostora i odvraćanje od agresije iz vazdušnog prostora. Spremni smo da u slučaju ugrožavanja suvereniteta vazdušnog prostora upotrebimo sve svoje snage i upotrebimo naše naoružanje. Imamo kadar koji je osposobljen i motivisan da kao i uvek do sada bude garant mirnog i bezbednog neba Srbije”, ističe Janković.

Svedoci smo vojne upotrebe komercijalnih i takozvanih dronova-kamikaza, koliki su izazov ta mala sredstva za PVO?

Za PVO poseban izazov su uvek bili ciljevi malih dimenzija i odrazne površine, brzi ponirući ciljevi, i ciljevi koji lete na malim visinama. Ono što je očigledno da se upravo na tim karakteristikama i temelji dalji razvoj napadnih sredstava iz vazdušnog prostora. Ono što je u vazduhoplovnom smislu obeležilo poslednje decenije i godine, svakako je upotreba bespilotnih letilica, prvo za potrebe izviđanja iz vazdušnog prostora, a potom i za izvođenje preciznih udara iz vazdušnog prostora. Poslednji iskorak na ovom polju jeste razvoj mini-dronova, a posebno tzv. dronova-kamikaza, koji su u elektromagnetnom spektru jedva vidljivi, precizni i ubojiti. Odgovor sistema PVO zavisi od sposobnosti pravovremenog otkrivanja i zahvata takvih pretnji, kao i izvršenja preciznih vatrenih i/ili elektronskih dejstava po njima. Razvoj sredstava za napad iz vazdušnog prostora prati i razvoj naoružanja i vojne opreme, čija je osnovna namena borba sa svim oblicima ugrožavanja iz vazdušnog prostora. Savremena osmatračka sredstva odlikuju se sposobnošću aktivne i pasivne detekcije malorazmernih ciljeva, povećanim dometom i kvalitetnom obradom signala, a ARS(RS) za PVD visokom mobilnošću, višekanalnošću, kombinacijom pasivnih i aktivnih senzora, mogućnošću korišćenja više sistema i metoda vođenja i otpornošću na elektronske smetnje. Sistem PVO mora biti celovit, sastavljen od nekoliko podsistema – komandovanja, vazdušnog osmatranja i javljanja, artiljerijsko-raketnih jedinica za PVD, lovačke avijacije, i ono što je u ovom času posebno važno, podsistema elektronskog izviđanja i protivelektronskih dejstava. Samo usklađenim radom svih ovih podsistema, koji će u svom sastavu imati potreban broj sredstava, ešeloniranih po vrsti, nameni, objektima i pravcima, može se očekivati da sistem PVO u potpunosti odgovori svim izazovima.

Pomenuli ste FK-3, šta uvođenje ovog sistema kineske proizvodnje znači za VS?

Opremanje raketnim sistemom FK-3 ima veliki značaj za brigadu, ali i za Vojsku Srbije. Imati jedan tako moćan sistem značajno menja pogled na organizaciju sistema PVO. Do nabavke FK-3 naši sistemi imali su maksimalni domet od 20 do 25 kilometara, a sada imamo višekanalni sistem koji uništava ciljeve na daljinama do sto kilometara. Osim toga, ovaj sistem ima mogućnost da gađa i projektile vazduh–zemlja. U kombinaciji sa drugim sistemima može u potpunosti da odgovori zadacima PVO teritorije, odbrani velikih i važnih objekata na teritoriji i snaga Vojske Srbije i doprinese postizanju prevlasti u vazdušnom prostoru.

Kako je izgledala obuka za FK-3 u Kini?

Obuka za ovakve raketne sisteme traje više meseci, veoma je intenzivna, ima svoj teorijski i praktični deo, koji se završava bojnim gađanjem ciljeva u vazdušnom prostoru. Za ovakav zadatak biramo najbolje ljude, one koji će lako i brzo savladati novu tehniku, usvojiti nove tehnologije i doneti znanja koja će omogućiti upotrebu novih sredstava ratne tehnike, ali i nastavak obuke mlađih starešina i vojnika. Bojevo gađanje ima dvojaku ulogu, s jedne strane da se novi sistem testira, a s druge da utvrdimo u kojoj meri su naši ljudi ovladali znanjima i veštinama da samostalno upotrebljavaju nova sredstva. Gađanja su osmišljena tako da se provere granične mogućnosti sistema, gađanje cilja na srednjoj visini i maksimalnom dometu, oko sto kilometara, kao i gađanje cilja malih dimenzija i odrazne površine, na jako maloj visini. Rezultati su bili odlični. Sve deklarisane taktičko-tehničke karakteristike su potvrđene.

Koje su to male i srednje visine na kojima su gađani ciljevi?

Kada kažemo srednje visine, misli se na visine od 500 metara do 16 kilometara, a male visine podrazumevaju let cilja na visinama ispod 500 metara.

Da li je sistem FK-3 u sistemu borbenog dežurstva?

Od trenutka kada je FK-3 prikazan javnosti, on je operativno upotrebljiv. Naše jedinice naoružane FK-3 ušle su u sistem kontrole i zaštite suvereniteta vazdušnog prostora, što znači da je tehnika ispravna i funkcionalna, a da ljudi imaju potreban nivo obučenosti za uspešno rukovanje i upotrebu sistema.

U borbenim dežurstvima je i sistem „pancir S-1”, ruske proizvodnje. Po čemu je ovo sredstvo specifično?

„Pancir S-1” je hibridni artiljerijsko-raketni sistem, neprevaziđen u kategoriji sistema malog dometa. Ima domet do 20 kilometara po daljini, 15 kilometara po visini. Specifično za ovaj sistem je to što je razvijen da bi bio odgovor na klasične pretnje, kao što su avioni, helikopteri i krstareće rakete, ali pre svega na atipične pretnje iz vazdušnog prostora, bespilotne letilice svih vrsta i vazduhoplovna ubojna sredstva visoke preciznosti. Posebno je dizajniran za ciljeve izuzetno malih dimenzija i odrazne površine i ciljeve velikih brzina. Vreme reakcije mu je jako kratko, ima izuzetne mogućnosti osmatranja vazdušnog prostora, visoku tačnost praćenja radarskim i optoelektronskim kanalom i visoku preciznost vođenja raketa i dejstva protivavionskim topovima. Svako borbeno vozilo ima veliku autonomiju borbenih dejstava, to je samostalna vatrena jedinica, efikasna i žilava, koja sa borbenim kompletom raketa i municije može da nanese ogromne gubitke neprijatelju. Ključni izazov za PVO danas su i naleti velike gustine, sa mnogo ciljeva u kratkom vremenskom intervalu i na malom prostoru. Za sve starije sisteme, jednokanalne po cilju, to je veoma složen zadatak. Za višekanalne raketne sisteme, kakav je „pancir S-1”, to je uobičajen, lako rešiv zadatak.

Kakva je budućnost starijih sistema „kub” i „neva” u brigadi?

I jedan i drugi sistem su prošli kroz određeni nivo modernizacije. Na „nevi” je ovaj proces završen, u toku je modernizacija „kuba”, i jako smo blizu trenutka kada ćemo imati potpuno modernizovan divizion „kuba”. Modernizacija podrazumeva ubrzanje i automatizaciju procesa izvršnog komandovanja i supstituciju prevaziđenih komponenti i podsistema, tehnološki naprednijim. „Kub” i „neva” su i dalje upotrebljivi i koristićemo ih dokle god budemo uspevali da obezbedimo zadovoljavajuću ispravnost, a ona je u ovom trenutku potpuna. Imamo i dovoljan broj raketa koje su na potrebnom nivou ispravnosti, kontinuitet u obuci i održavanju, koji podrazumeva i bojna gađanja, tako da ovi sistemi imaju svoje mesto u našem sistemu PVO i u narednim godinama.

Bili ste kao mladi potporučnik deo posluge „neve”, koja je tokom NATO agresije oborila američki F-16. Koliko su iskustva iz tog rata danas aktuelna?

Pretnje iz vazdušnog prostora značajno su promenjene u odnosu na taj period. S tim u vezi, pogled na PVO danas mora biti drugačiji. S druge strane, neka načela PVO ostala su nepromenjena. Danas treba tražiti i nova sredstva i drugačije načine, ali ne zaboravljamo iskustva koja mogu biti primenljiva i danas, a tiču se pre svega maskiranja, protivelektronske zaštite, kretanja, manevra... Mislim da su sva iskustva koja smo mi stekli dragocena. Naše poimanje PVO svakako se bazira na pomenutim iskustvima, ali pratimo sve što je novo i drugačije i spremni smo da organizaciju naše PVO neprekidno prilagođavamo savremenom okruženju.