Уторак, 06.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Младимa је добро здравље веома битно

Резултати студије у којој је учествовало 6.000 испитаника из десет европских земаља показују да су добро физичко и емотивно здравље, одговарајући партнер и задовољавајући посао за младе људе три најважнија фактора за оснивање породице
(фото Н. Марјановић)

Скоро 40 одсто припадника зет генерације и миленијалаца широм Европе сматра да је брига о здрављу један од најважнијих стубова нашег друштва, а двоје од троје младих оцењују да су родна равноправност, поштовање различитости и инклузија најважнији критеријуми приликом избора посла, одмах након плате, показало је велико европско истраживање под називом „Будућност о којој сањају миленијалци и генерација зет у Европи”, у коме је учествовало више од 6.000 испитаника из десет европских земаља – Аустрије, Француске, Немачке, Мађарске, Италије, Норвешке, Пољске, Португала, Шпаније и Уједињеног Краљевства, које је спровела једна од водећих светских компанија у области науке и технологије „Мерк”.

Истраживање које је урађено у години која је проглашена за „европску годину младих” и које је обухватило припаднике генерације зет, старости од 18 до 24 године и тзв. миленијалце, старости од 25 до 35 година, такође је показало да девојке чешће разговарају о физичком и емотивном здрављу од младића – за 54 одсто припадница лепшег пола то су уобичајене теме разговора, у поређењу са трећином мушкараца. Очекивано, девојке су забринутије за родну неједнакост и недостатак инклузије од мушкараца.

Подаци такође говоре да је 39 одсто припадника зет генерације и миленијалаца сагласно са тезом да су здравље и медицина једни од најважнијих стубова одрживог друштва. Стиче се утисак да млади у Европи поштују животну средину – томе је, према сопственом признању, посвећено 87 одсто миленијалаца и 82 одсто припадника зет генерације, а девојке су те које су спремније да промене своје навике како би позитивно утицале на очување животне средине у односу на мушкарце. Млади Европљани слажу се да су онколошке болести, претње по животну средину и неодржива потрошња и производња три главна светска изазова којима се данас треба бавити.

Да млади у нашој земљи деле вредности својих европских вршњака говоре и подаци из овогодишњег „Алтернативног извештаја о положају и потребама младих у Србији”, чији је аутор Кровна организација младих Србије, и који показују да наши млади највише вреднују личну слободу, затим заштиту животне средине, а потом солидарност и помоћ економски угроженим особама. Студија која је урађена на репрезентативном узорку од 1.117 испитаника, старости од 15 до 30 година, такође показује да постоје статистички значајне родне разлике – младе жене више вреднују личну слободу, солидарност, заштиту животне средине, инклузију и родну равноправност, док су младим мушкарцима важније вредности нације и припадности нацији.

Два од три млада Европљана сматра да су иницијативе везане за родну равноправност, различитост и инклузију неки од најважнијих аспеката при избору посла, одмах након плате. За припаднике зет генерације важно је поштовање различитости у радном колективу, као и спремност на прихватање и преношење одговорности, док је миленијалцима важно саосећање и инспирација, као и способност стварања корпоративне културе препознавања талената и вештина.

За младе у Европи главни извори информација о здравом начину живота су здравствени радници, представници Агенције за лекове и званични налози јавних или приватних лица на друштвеним мрежама, а након њих следе остали креатори садржаја о здравственим темама – на њих се ослања 35 одсто младих Европљана, а нарочито младе жене. Осим тога, девојке су те које о физичком и емотивном здрављу говоре више од мушкараца.

Резултати ове студије такође показују да су добро физичко и емотивно здравље, одговарајући партнер и задовољавајући посао три најважнија фактора за оснивање породице. Трећина младих истакла је да би уједињена и мирна Европа била важан фактор који би их мотивисао да постану родитељи, а девојке су те којима је психолошка стабилност важнија него њиховим мушким вршњацима. За младе у Србији то су сталан посао, без обзира на висину зараде и кров над главом – резултати студије „Постајање родитељем у Србији” Института за социолошка истраживања, које је урађено на узорку од 1.627 особа, старости од 19 до 35 година, показује да сигурни приходи и решено стамбено питање највише мотивишу младе да постану родитељи.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.