Младимa је добро здравље веома битно

Скоро 40 одсто припадника зет генерације и миленијалаца широм Европе сматра да је брига о здрављу један од најважнијих стубова нашег друштва, а двоје од троје младих оцењују да су родна равноправност, поштовање различитости и инклузија најважнији критеријуми приликом избора посла, одмах након плате, показало је велико европско истраживање под називом „Будућност о којој сањају миленијалци и генерација зет у Европи”, у коме је учествовало више од 6.000 испитаника из десет европских земаља – Аустрије, Француске, Немачке, Мађарске, Италије, Норвешке, Пољске, Португала, Шпаније и Уједињеног Краљевства, које је спровела једна од водећих светских компанија у области науке и технологије „Мерк”.

Истраживање које је урађено у години која је проглашена за „европску годину младих” и које је обухватило припаднике генерације зет, старости од 18 до 24 године и тзв. миленијалце, старости од 25 до 35 година, такође је показало да девојке чешће разговарају о физичком и емотивном здрављу од младића – за 54 одсто припадница лепшег пола то су уобичајене теме разговора, у поређењу са трећином мушкараца. Очекивано, девојке су забринутије за родну неједнакост и недостатак инклузије од мушкараца.

Подаци такође говоре да је 39 одсто припадника зет генерације и миленијалаца сагласно са тезом да су здравље и медицина једни од најважнијих стубова одрживог друштва. Стиче се утисак да млади у Европи поштују животну средину – томе је, према сопственом признању, посвећено 87 одсто миленијалаца и 82 одсто припадника зет генерације, а девојке су те које су спремније да промене своје навике како би позитивно утицале на очување животне средине у односу на мушкарце. Млади Европљани слажу се да су онколошке болести, претње по животну средину и неодржива потрошња и производња три главна светска изазова којима се данас треба бавити.

Да млади у нашој земљи деле вредности својих европских вршњака говоре и подаци из овогодишњег „Алтернативног извештаја о положају и потребама младих у Србији”, чији је аутор Кровна организација младих Србије, и који показују да наши млади највише вреднују личну слободу, затим заштиту животне средине, а потом солидарност и помоћ економски угроженим особама. Студија која је урађена на репрезентативном узорку од 1.117 испитаника, старости од 15 до 30 година, такође показује да постоје статистички значајне родне разлике – младе жене више вреднују личну слободу, солидарност, заштиту животне средине, инклузију и родну равноправност, док су младим мушкарцима важније вредности нације и припадности нацији.

Два од три млада Европљана сматра да су иницијативе везане за родну равноправност, различитост и инклузију неки од најважнијих аспеката при избору посла, одмах након плате. За припаднике зет генерације важно је поштовање различитости у радном колективу, као и спремност на прихватање и преношење одговорности, док је миленијалцима важно саосећање и инспирација, као и способност стварања корпоративне културе препознавања талената и вештина.

За младе у Европи главни извори информација о здравом начину живота су здравствени радници, представници Агенције за лекове и званични налози јавних или приватних лица на друштвеним мрежама, а након њих следе остали креатори садржаја о здравственим темама – на њих се ослања 35 одсто младих Европљана, а нарочито младе жене. Осим тога, девојке су те које о физичком и емотивном здрављу говоре више од мушкараца.

Резултати ове студије такође показују да су добро физичко и емотивно здравље, одговарајући партнер и задовољавајући посао три најважнија фактора за оснивање породице. Трећина младих истакла је да би уједињена и мирна Европа била важан фактор који би их мотивисао да постану родитељи, а девојке су те којима је психолошка стабилност важнија него њиховим мушким вршњацима. За младе у Србији то су сталан посао, без обзира на висину зараде и кров над главом – резултати студије „Постајање родитељем у Србији” Института за социолошка истраживања, које је урађено на узорку од 1.627 особа, старости од 19 до 35 година, показује да сигурни приходи и решено стамбено питање највише мотивишу младе да постану родитељи.