Mladima je dobro zdravlje veoma bitno

Skoro 40 odsto pripadnika zet generacije i milenijalaca širom Evrope smatra da je briga o zdravlju jedan od najvažnijih stubova našeg društva, a dvoje od troje mladih ocenjuju da su rodna ravnopravnost, poštovanje različitosti i inkluzija najvažniji kriterijumi prilikom izbora posla, odmah nakon plate, pokazalo je veliko evropsko istraživanje pod nazivom „Budućnost o kojoj sanjaju milenijalci i generacija zet u Evropi”, u kome je učestvovalo više od 6.000 ispitanika iz deset evropskih zemalja – Austrije, Francuske, Nemačke, Mađarske, Italije, Norveške, Poljske, Portugala, Španije i Ujedinjenog Kraljevstva, koje je sprovela jedna od vodećih svetskih kompanija u oblasti nauke i tehnologije „Merk”.

Istraživanje koje je urađeno u godini koja je proglašena za „evropsku godinu mladih” i koje je obuhvatilo pripadnike generacije zet, starosti od 18 do 24 godine i tzv. milenijalce, starosti od 25 do 35 godina, takođe je pokazalo da devojke češće razgovaraju o fizičkom i emotivnom zdravlju od mladića – za 54 odsto pripadnica lepšeg pola to su uobičajene teme razgovora, u poređenju sa trećinom muškaraca. Očekivano, devojke su zabrinutije za rodnu nejednakost i nedostatak inkluzije od muškaraca.

Podaci takođe govore da je 39 odsto pripadnika zet generacije i milenijalaca saglasno sa tezom da su zdravlje i medicina jedni od najvažnijih stubova održivog društva. Stiče se utisak da mladi u Evropi poštuju životnu sredinu – tome je, prema sopstvenom priznanju, posvećeno 87 odsto milenijalaca i 82 odsto pripadnika zet generacije, a devojke su te koje su spremnije da promene svoje navike kako bi pozitivno uticale na očuvanje životne sredine u odnosu na muškarce. Mladi Evropljani slažu se da su onkološke bolesti, pretnje po životnu sredinu i neodrživa potrošnja i proizvodnja tri glavna svetska izazova kojima se danas treba baviti.

Da mladi u našoj zemlji dele vrednosti svojih evropskih vršnjaka govore i podaci iz ovogodišnjeg „Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji”, čiji je autor Krovna organizacija mladih Srbije, i koji pokazuju da naši mladi najviše vrednuju ličnu slobodu, zatim zaštitu životne sredine, a potom solidarnost i pomoć ekonomski ugroženim osobama. Studija koja je urađena na reprezentativnom uzorku od 1.117 ispitanika, starosti od 15 do 30 godina, takođe pokazuje da postoje statistički značajne rodne razlike – mlade žene više vrednuju ličnu slobodu, solidarnost, zaštitu životne sredine, inkluziju i rodnu ravnopravnost, dok su mladim muškarcima važnije vrednosti nacije i pripadnosti naciji.

Dva od tri mlada Evropljana smatra da su inicijative vezane za rodnu ravnopravnost, različitost i inkluziju neki od najvažnijih aspekata pri izboru posla, odmah nakon plate. Za pripadnike zet generacije važno je poštovanje različitosti u radnom kolektivu, kao i spremnost na prihvatanje i prenošenje odgovornosti, dok je milenijalcima važno saosećanje i inspiracija, kao i sposobnost stvaranja korporativne kulture prepoznavanja talenata i veština.

Za mlade u Evropi glavni izvori informacija o zdravom načinu života su zdravstveni radnici, predstavnici Agencije za lekove i zvanični nalozi javnih ili privatnih lica na društvenim mrežama, a nakon njih slede ostali kreatori sadržaja o zdravstvenim temama – na njih se oslanja 35 odsto mladih Evropljana, a naročito mlade žene. Osim toga, devojke su te koje o fizičkom i emotivnom zdravlju govore više od muškaraca.

Rezultati ove studije takođe pokazuju da su dobro fizičko i emotivno zdravlje, odgovarajući partner i zadovoljavajući posao tri najvažnija faktora za osnivanje porodice. Trećina mladih istakla je da bi ujedinjena i mirna Evropa bila važan faktor koji bi ih motivisao da postanu roditelji, a devojke su te kojima je psihološka stabilnost važnija nego njihovim muškim vršnjacima. Za mlade u Srbiji to su stalan posao, bez obzira na visinu zarade i krov nad glavom – rezultati studije „Postajanje roditeljem u Srbiji” Instituta za sociološka istraživanja, koje je urađeno na uzorku od 1.627 osoba, starosti od 19 do 35 godina, pokazuje da sigurni prihodi i rešeno stambeno pitanje najviše motivišu mlade da postanu roditelji.