Демографија за истину

Од нашег сталног дописника

Бањалука, 18. августа – Захваљујући бошњачким политичарима попис становништва у Босни и Херцеговини изродио се у прворазредно политичко питање. Бошњачка политичка елита, наиме, тврди да би попис био „цементирање и легализација етничког чишћења” и захтева да се овај, за сваку земљу, стратешки посао обави тек када се сви интерно расељени и избегли врате у места у којима су живели до рата. Уз овај, додали су још један захтев – да се за расподелу власти и убудуће примењују резултати последњег пописа из 1991.

Професор Филозофског факултета у Бањалуци демограф др Стево Пашалић за наш лист каже да аргументација бошњачких политичара нема упориште у чињеницама. „Током рата на простору БиХ десиле су се крупне демографске промене и извршена је такозвана етничка територијална хомогенизација становништва. Томе у прилог наводимо податак да је више од 50 одсто српског становништва покренуто са својих огњишта унутар БиХ, да је спаљено и уништено 1.280 насеља од којих њих неколико стотина данас у Федерацији БиХ немају ниједног становника. Да ли се и то зове етничко чишћење”, пита се професор Пашалић и наглашава „да је становништво динамичка категорија и да се ништа не цементира његовим пописом, већ се само прави његов пресек у одређеном моменту”.

Неубедљиво је, додао је он, и позивање на одгађање пописа док се сви не врате својим кућама. „У овом тренутку, у Републици Српској, враћено је преко 99 процената имовине предратним власницима, чиме је она практично испунила све обавезе у складу са чланом 7. Анекса Дејтонског споразума. Истовремено, стање у Федерацији БиХ и сада је врло неповољно по српску популацију која не може да оствари своја основна права у погледу властите имовине и повратка”, нагласио је наш саговорник.

Према његовим речима „бошњачка национална компонента се енергично супротставља попису, због садашње ,привилегије’ да се власт дели у складу са подацима из 1991. године”. Он каже да је излишан сваки коментар о захтеву Бошњака да и после пописа важи правило да се власт дели на основу података из 1991.

Он подсећа да се „значај пописа огледа практично у свим друштвеним сферама, јер омогућава праћење развоја становништва на одређеној територији. Уз то, демографски процеси су уско повезани са друштвеноекономским развојем”. У прилог попису становништва, планираном за 2011. годину, професор Пашалић истиче и следеће: „Подаци пописа из 1991. више апсолутно не одражавају реално стање у БиХ у погледу њене демографске слике на коју су четири ратне године оставиле страшне последице које ће се осећати и наредних деценија.”

Без обзира на то која ће се методологија применити приликом пописа, његови резултати ће, објашњава др Пашалић, утврдити број становника и домаћинстава и њихов распоред на свим територијалним нивоима. Такође, обезбедили би се подаци о виталним, етничким, економским, образовним, миграционим и другим карактеристикама становништва, као и променама које су настале после пописа из 1991.

„Тиме би простор за манипулацију био апсолутно ограничен, што се посебно односи на страдања људи у рату, број расељених, уништених насеља... Досадашња истраживања су показала да је број страдалих у БиХ око 100.000, а не троструко већи како тврде неки. Међутим, у оквиру те трагичне бројке, не слажем се са националном структуром страдалих, коју наводе неки извори из Федерације БиХ”, рекао је др Пашалић.

Он подржава предлог републичког премијера Милорада Додика да Република Српска, ако се не постигне договор на нивоу БиХ, сама 2011. године обави попис становништва. „Од тога можемо имати велику корист за наша будућа стратешка економска, социјална, демографска и друга планирања, а то што он не обухвата цео простор БиХ, што би свакако било пожељније, нека о томе размишљају они који коче овај процес”, нагласио је др Стево Пашалић.

Боро Марић