Охрабрити младе да потраже помоћ стручњака

Утицај пандемије на ментално здравље младих видеће се за неколико година и зато је важно да они који имају проблем што пре потраже помоћ стручњака, речено је на трибини „На кафи са психологом”, коју заједно организују „Хемофарм фондација” уз подршку стручњака Филозофског факултета, Универзитета у Београду и Арт комуне Дорћол плац.

Учесници трибине говорили су о менталном здрављу младих, за које се често верује да су „отпорни” на психолошке тегобе. Ипак, резултати многих истраживања широм света, па и у Србији, показују да је ментално здравље младих озбиљно угрожено.

Истраживач Одељења за психологију Филозофског факултета Теодора Вулетић навела је да у последњих 30 година ментално здравље младих није баш најбоље јер је земља стално у кризним ситуацијама. Како је истакла, када се погледају подаци из 1980-их било је 15 одсто младих који су се сматрали психијатријским случајем, а данас их је 48 одсто, што је драстично велик пораст.

– Пандемија је значајно осујетила потребе младих и обелоданила неке заташкаване проблеме. Онемогућено дружење са вршњацима довело је до интензивирања осећања попут усамљености, депресивности и раздражљивости – изјавила је Вулетићева, додајући да ће се ефекти пандемије видети тек касније када деца која су била у карантину постану адолесценти. По њеним речима, свака трећа млада особа каже да мора да се уклони стигма са психосоцијалне подршке да би се обратили за помоћ, као и да млади наводе да један од разлога што се не обраћају за помоћ јесте да не би повредили родитеље и ближу околину јер би тражење помоћи значило да су слаби.

– Важно је да родитељи прате шта њихова деца раде и на друштвеним мрежама, јер је то начин на који се млади друже и развијају своје вештине. Такође, родитељи треба да питају своју децу да ли имају проблеме и охрабре их да потраже помоћ – додала је Теодора Вулетић. Ана Петровић, илустраторка и ауторка књиге „Стрипотерапија” истакла је да је и сама потражила стручну помоћ када је имала проблеме и да је неке сцене и дијалоге са терапија приказала на свом инстаграм профилу и књизи.

– Покушала сам да горким темама у стрипу дам дозу хумора. Оно што ме је подстакло да то објавим је разговор са психотерапеутом и коментари људи који су на тим цртежима препознавали себе, тако да стрипови нису били само о мени, већ о проблемима који су општи – рекла је Петровићева и препоручила младима да не избегавају психотерапију када препознају да им је потребна.

Говорећи о утицају друштвених мрежа, креативни директор маркетиншке агенције Вељко Голубовић је рекао да су друштвене мреже довеле до тога да је на снази мера квантитета. Више није важно шта се „лајкује”, већ колико, а да се најпопуларнија друштвена мрежа међу младима „Тикток” назива „кокаином међу друштвеним мрежама”, јер је веома брза и непредвидива. Голубовић је истакао да је важно да се младој публици не подилази, већ да се креирају кампање које могу да их охрабре и направе позитивну промену на начин на који су то урадиле кампање за борбу против депресије и стигме „Несаломиви”, за повећање броја донора у Србији „Најважнији позив у животу”, борбу против сиромаштва „Спасимо храну, спасимо хуманост”, смањење смртности превремено рођених беба „Битка за бебе” и друге.

Трибина „На кафи са психологом” део је кампање „Несаломиви” „Хемофармове фондације”, чији је циљ подизање свести јавности о очувању менталног здравља и стварање друштвеног покрета за борбу против депресије и стигме која прати оболеле. До сада је више од 10.000 људи добило помоћ и подршку путем СОС линије, док се више од милион људи прикључило покрету „Несаломиви”.