Одлазак београдског Италијана

Вест из Рима да је доајен италијанске моде Ренато Балестра преминуо у свом дому, у вечном граду у 99. години, саопштиле су јавности прекјуче његове кћерке Фабиана и Федерика, заједно са унуком Софијом, која ће убудуће водити модни бренд.

Нама ће Балестра остати у сећању као наш, београдски Италијан.

– Нисам се опробао у многим стварима. На пример, нисам се попео на Еверест. Што се осталог тиче, све што сам мање или више желео урадио сам... Поново сам се приближио музици о којој сам сањао, јер сам желео да будем пијаниста. Рад на дизајну за оперу је реинтерпретирање моде. Радио сам на телевизији, био сам помало и глумац. Радио сам многе ствари... свакако увек на уметничком пољу, јер на њему покушавам да изразим сопствени начин мишљења и осећања – рекао је у последњем интервјуу за „Политику” Ренато Балестра, дизајнер и „модни сликар”, како су га многи називали.

Србији је тешких деведесетих година прошлог века, чувена плава боја Рената Балестре уносила оптимизам и наду, онда када над нашим небом, због санкција, нису летели путнички авиони, али јесу бомбардери. Овај велики уметник, који је дизајнирао креације за краљице, принцезе, прве даме и глумачке легенде Аву Гарднер, Ђину Лолобриђиду, Софију Лорен, Кендис Берген, радо је долазио у Србију, поклањао нам је пажњу, даровао свој таленат, али и новчана средства путем хуманитарних акција. Рођен у Трсту 1924. слушао је од малих ногу у том пограничном граду, поред италијанског, и српски и хрватски, са далматинским акцентом, јер је и његова мајка била из тих крајева и код нас се осећао као код куће.

Балестра је одрастао у породици архитеката и инжењера, а први модни атеље отворио је 1959. године у Риму. Познат је по комбиновању тканина, са провидним материјалима, разнобојним везовима и шик креацијама и са посебним спектром боја, нарочито – Балестра плавом.

Росинијева опера „Пепељуга”, у режији Јагоша Марковића, и са Балестриним костимима постављена је 1998. на сцени престоничког Народног позоришта, а убрзо је постала шампион у историји Београдске опере по броју изведених представа и продатих карата. Урађена је атрактивно, захваљујући и Италијанском културном центру, који је довео Рената Балестру да креира костиме. Била су то тешка времена, пред бомбардовање, а представа се као матине касније играла и између две узбуне за ваздушни напад, пред пуном салом. Публика је уживала у бајци, у којој девојка из пепела постаје принцеза, у божанственој Балестриној балској хаљини. Већ у фебруару 1999. италијански креатор добија код нас, за ову представу, награду „Давидоф” и тада је дошао лично да је прими за позоришни догађај сезоне, а новчани износ признања је поклонио младим талентима нашег националног театра.

Током НАТО агресије на СРЈ 1999. године јавно је изразио своје негодовање. У марту 2013. одржао је у Скупштини града Београда хуманитарну модну ревију за помоћ прихватилишту деце без родитељског старања, где је приказао најновију колекцију, којом је затворио Недељу високе моде у Риму. Потом је две године касније одржао ревију, где је приказао ретроспективу свог креаторског рада. У новембру 2016. представља нам ревију нових модела, а догађај је хуманитарног карактера, у циљу прикупљања новца за куповину концертног клавира за Коларчеву задужбину, у којој је учествовала, као и у многим другим акцијама, агенција „Фабрика”. После две деценије, тачније 2018. обновљена је опера „Пепељуга”, са истим костимима, а пред премијерну обнову Балестра је представио нову колекцију „Принчипеса” у НП.

На премијери балета „Лабудово језеро”, 2. јуна 2019, Балестра је осмислио не само раскошне и маштовите костиме, већ и сценографска решења у Народном позоришту у Београду. Памтимо да се после премијере заједно са свим актерима на сцени поклонио нашој публици. Тада је за „Политику” рекао:

– Ангажман на припремама балета „Лабудово језеро” у Народном позоришту био је за мене изазов јер сам први пут осим костима дизајнирао и сценографију! Ваш театар је то желео, тражили су да иза свега стоји мој потпис и ја сам се бацио у ту авантуру која је била врло лепа. Ваше национално позориште има кројачницу и особље које је веома, веома добро. Одушевило ме је то што су за кратко време успели врло тачно да интерпретирају моје цртеже. И опера „Пепељуга” је доживела успех. Ваш град за мене представља неку врсту повратка кући. Овде сам наишао на такву симпатију и љубазност, као одговор на моју наклоност коју осећам према Београду.