Субота, 04.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
СЕЋАЊЕ: РЕНАТО БАЛЕСТРА (1924–2022)

Одлазак београдског Италијана

Радо је долазио у Србију, поклањао нам је пажњу, даровао свој таленат, али и новчана средства путем хуманитарних акција
Ренато Балестра (Фото: Маурицио Бармбати)

Вест из Рима да је доајен италијанске моде Ренато Балестра преминуо у свом дому, у вечном граду у 99. години, саопштиле су јавности прекјуче његове кћерке Фабиана и Федерика, заједно са унуком Софијом, која ће убудуће водити модни бренд.

Нама ће Балестра остати у сећању као наш, београдски Италијан.

– Нисам се опробао у многим стварима. На пример, нисам се попео на Еверест. Што се осталог тиче, све што сам мање или више желео урадио сам... Поново сам се приближио музици о којој сам сањао, јер сам желео да будем пијаниста. Рад на дизајну за оперу је реинтерпретирање моде. Радио сам на телевизији, био сам помало и глумац. Радио сам многе ствари... свакако увек на уметничком пољу, јер на њему покушавам да изразим сопствени начин мишљења и осећања – рекао је у последњем интервјуу за „Политику” Ренато Балестра, дизајнер и „модни сликар”, како су га многи називали.

Србији је тешких деведесетих година прошлог века, чувена плава боја Рената Балестре уносила оптимизам и наду, онда када над нашим небом, због санкција, нису летели путнички авиони, али јесу бомбардери. Овај велики уметник, који је дизајнирао креације за краљице, принцезе, прве даме и глумачке легенде Аву Гарднер, Ђину Лолобриђиду, Софију Лорен, Кендис Берген, радо је долазио у Србију, поклањао нам је пажњу, даровао свој таленат, али и новчана средства путем хуманитарних акција. Рођен у Трсту 1924. слушао је од малих ногу у том пограничном граду, поред италијанског, и српски и хрватски, са далматинским акцентом, јер је и његова мајка била из тих крајева и код нас се осећао као код куће.

Балестра је одрастао у породици архитеката и инжењера, а први модни атеље отворио је 1959. године у Риму. Познат је по комбиновању тканина, са провидним материјалима, разнобојним везовима и шик креацијама и са посебним спектром боја, нарочито – Балестра плавом.

Росинијева опера „Пепељуга”, у режији Јагоша Марковића, и са Балестриним костимима постављена је 1998. на сцени престоничког Народног позоришта, а убрзо је постала шампион у историји Београдске опере по броју изведених представа и продатих карата. Урађена је атрактивно, захваљујући и Италијанском културном центру, који је довео Рената Балестру да креира костиме. Била су то тешка времена, пред бомбардовање, а представа се као матине касније играла и између две узбуне за ваздушни напад, пред пуном салом. Публика је уживала у бајци, у којој девојка из пепела постаје принцеза, у божанственој Балестриној балској хаљини. Већ у фебруару 1999. италијански креатор добија код нас, за ову представу, награду „Давидоф” и тада је дошао лично да је прими за позоришни догађај сезоне, а новчани износ признања је поклонио младим талентима нашег националног театра.

Током НАТО агресије на СРЈ 1999. године јавно је изразио своје негодовање. У марту 2013. одржао је у Скупштини града Београда хуманитарну модну ревију за помоћ прихватилишту деце без родитељског старања, где је приказао најновију колекцију, којом је затворио Недељу високе моде у Риму. Потом је две године касније одржао ревију, где је приказао ретроспективу свог креаторског рада. У новембру 2016. представља нам ревију нових модела, а догађај је хуманитарног карактера, у циљу прикупљања новца за куповину концертног клавира за Коларчеву задужбину, у којој је учествовала, као и у многим другим акцијама, агенција „Фабрика”. После две деценије, тачније 2018. обновљена је опера „Пепељуга”, са истим костимима, а пред премијерну обнову Балестра је представио нову колекцију „Принчипеса” у НП.

На премијери балета „Лабудово језеро”, 2. јуна 2019, Балестра је осмислио не само раскошне и маштовите костиме, већ и сценографска решења у Народном позоришту у Београду. Памтимо да се после премијере заједно са свим актерима на сцени поклонио нашој публици. Тада је за „Политику” рекао:

– Ангажман на припремама балета „Лабудово језеро” у Народном позоришту био је за мене изазов јер сам први пут осим костима дизајнирао и сценографију! Ваш театар је то желео, тражили су да иза свега стоји мој потпис и ја сам се бацио у ту авантуру која је била врло лепа. Ваше национално позориште има кројачницу и особље које је веома, веома добро. Одушевило ме је то што су за кратко време успели врло тачно да интерпретирају моје цртеже. И опера „Пепељуга” је доживела успех. Ваш град за мене представља неку врсту повратка кући. Овде сам наишао на такву симпатију и љубазност, као одговор на моју наклоност коју осећам према Београду.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.