Subota, 04.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SEĆANjE: RENATO BALESTRA (1924–2022)

Odlazak beogradskog Italijana

Rado je dolazio u Srbiju, poklanjao nam je pažnju, darovao svoj talenat, ali i novčana sredstva putem humanitarnih akcija
Ренато Балестра (Фото: Маурицио Бармбати)

Vest iz Rima da je doajen italijanske mode Renato Balestra preminuo u svom domu, u večnom gradu u 99. godini, saopštile su javnosti prekjuče njegove kćerke Fabiana i Federika, zajedno sa unukom Sofijom, koja će ubuduće voditi modni brend.

Nama će Balestra ostati u sećanju kao naš, beogradski Italijan.

– Nisam se oprobao u mnogim stvarima. Na primer, nisam se popeo na Everest. Što se ostalog tiče, sve što sam manje ili više želeo uradio sam... Ponovo sam se približio muzici o kojoj sam sanjao, jer sam želeo da budem pijanista. Rad na dizajnu za operu je reinterpretiranje mode. Radio sam na televiziji, bio sam pomalo i glumac. Radio sam mnoge stvari... svakako uvek na umetničkom polju, jer na njemu pokušavam da izrazim sopstveni način mišljenja i osećanja – rekao je u poslednjem intervjuu za „Politiku” Renato Balestra, dizajner i „modni slikar”, kako su ga mnogi nazivali.

Srbiji je teških devedesetih godina prošlog veka, čuvena plava boja Renata Balestre unosila optimizam i nadu, onda kada nad našim nebom, zbog sankcija, nisu leteli putnički avioni, ali jesu bombarderi. Ovaj veliki umetnik, koji je dizajnirao kreacije za kraljice, princeze, prve dame i glumačke legende Avu Gardner, Đinu Lolobriđidu, Sofiju Loren, Kendis Bergen, rado je dolazio u Srbiju, poklanjao nam je pažnju, darovao svoj talenat, ali i novčana sredstva putem humanitarnih akcija. Rođen u Trstu 1924. slušao je od malih nogu u tom pograničnom gradu, pored italijanskog, i srpski i hrvatski, sa dalmatinskim akcentom, jer je i njegova majka bila iz tih krajeva i kod nas se osećao kao kod kuće.

Balestra je odrastao u porodici arhitekata i inženjera, a prvi modni atelje otvorio je 1959. godine u Rimu. Poznat je po kombinovanju tkanina, sa providnim materijalima, raznobojnim vezovima i šik kreacijama i sa posebnim spektrom boja, naročito – Balestra plavom.

Rosinijeva opera „Pepeljuga”, u režiji Jagoša Markovića, i sa Balestrinim kostimima postavljena je 1998. na sceni prestoničkog Narodnog pozorišta, a ubrzo je postala šampion u istoriji Beogradske opere po broju izvedenih predstava i prodatih karata. Urađena je atraktivno, zahvaljujući i Italijanskom kulturnom centru, koji je doveo Renata Balestru da kreira kostime. Bila su to teška vremena, pred bombardovanje, a predstava se kao matine kasnije igrala i između dve uzbune za vazdušni napad, pred punom salom. Publika je uživala u bajci, u kojoj devojka iz pepela postaje princeza, u božanstvenoj Balestrinoj balskoj haljini. Već u februaru 1999. italijanski kreator dobija kod nas, za ovu predstavu, nagradu „Davidof” i tada je došao lično da je primi za pozorišni događaj sezone, a novčani iznos priznanja je poklonio mladim talentima našeg nacionalnog teatra.

Tokom NATO agresije na SRJ 1999. godine javno je izrazio svoje negodovanje. U martu 2013. održao je u Skupštini grada Beograda humanitarnu modnu reviju za pomoć prihvatilištu dece bez roditeljskog staranja, gde je prikazao najnoviju kolekciju, kojom je zatvorio Nedelju visoke mode u Rimu. Potom je dve godine kasnije održao reviju, gde je prikazao retrospektivu svog kreatorskog rada. U novembru 2016. predstavlja nam reviju novih modela, a događaj je humanitarnog karaktera, u cilju prikupljanja novca za kupovinu koncertnog klavira za Kolarčevu zadužbinu, u kojoj je učestvovala, kao i u mnogim drugim akcijama, agencija „Fabrika”. Posle dve decenije, tačnije 2018. obnovljena je opera „Pepeljuga”, sa istim kostimima, a pred premijernu obnovu Balestra je predstavio novu kolekciju „Prinčipesa” u NP.

Na premijeri baleta „Labudovo jezero”, 2. juna 2019, Balestra je osmislio ne samo raskošne i maštovite kostime, već i scenografska rešenja u Narodnom pozorištu u Beogradu. Pamtimo da se posle premijere zajedno sa svim akterima na sceni poklonio našoj publici. Tada je za „Politiku” rekao:

– Angažman na pripremama baleta „Labudovo jezero” u Narodnom pozorištu bio je za mene izazov jer sam prvi put osim kostima dizajnirao i scenografiju! Vaš teatar je to želeo, tražili su da iza svega stoji moj potpis i ja sam se bacio u tu avanturu koja je bila vrlo lepa. Vaše nacionalno pozorište ima krojačnicu i osoblje koje je veoma, veoma dobro. Oduševilo me je to što su za kratko vreme uspeli vrlo tačno da interpretiraju moje crteže. I opera „Pepeljuga” je doživela uspeh. Vaš grad za mene predstavlja neku vrstu povratka kući. Ovde sam naišao na takvu simpatiju i ljubaznost, kao odgovor na moju naklonost koju osećam prema Beogradu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.