Туберкулоза није само болест сиромашних

Туберкулоза је заразна болест која се преноси путем ваздуха (аеросола), од које најчешће оболевају плућа. Сви органи у нашем организму (изузев длаке) могу оболети од туберкулозе. Ова болест вековима представља најсмртоноснију заразну болест човечанства, од које годишње у свету оболи преко 10 милиона, а умре око два милиона људи. Изазивач је бактерија која се зове Mycobacterium tuberculosis.

Татјана Аџић Вукичевић (Фото: Н. Марјановић)

Како истиче професор др Татјана Аџић Вукичевић, председник Републичке стручне комисије за туберкулозу и начелник Одељења за туберкулозу у Клиници за пулмологију Универзитетског клиничког центра Србије, наша држава припада земљама са ниском стопом оболевања од туберкулозе. Према последњем извештају Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” из 2020. године инциденција туберкулозе у Србији износи 7,3 на 100.000 становника.

– Симптоми болести су кашаљ, са повременим искашљавањем крви, температура, малаксалост, ноћно презнојавање, губитак у телесној маси. Нажалост, туберкулоза није само болест сиромашних и потхрањених. Туберкулоза може настати у свим ситуацијама у којима је нарушен имуноодговор човека. Данас се веома често примењује биолошка терапија за многе болести, као што су инфламаторне болести црева (Кронова болест, улцерозни колитис), реуматолошке болести (артритис), дерматолошке болести (псоријаза), која потенцијално има повећан ризик за оболевање од туберкулозе, због чега је неопходно да се сваки болесник пажљиво испита у правцу туберкулозе, пре увођења биолошке терапије – наглашава професорка Аџић Вукичевић.

Фактори ризика за настанак туберкулозе су потхрањеност, дијабетес мелитус, алкохолизам, инфекција ХИВ-ом, наркоманија, дуготрајна примена имуносупресивне терапије за различите болести.

– Болест се преноси искључиво ваздухом, односно преко аеросола, током кашљања, кијања, гласног говора. Неће оболети свака особа која је заражена бацилом туберкулозе, већ мање од 10 одсто заражених. Бацили туберкулозе могу остати годинама „успавани” у нашим плућима, одакле се након неких имунолошки компромитованих стања могу активирати и довести до настанка манифестне болести. Болест се дијагностикује најчешће микроскопским прегледом испљувка. Узорци оболелог (спутум, аспират бронха, крв, урин, ликвор) засејавају се на посебним чврстим подлогама (Левенштајн), на којима се позитиван раст бактерија очекује за шест до осам недеља. За бржу детекцију бацила туберкулозе служе нам течне подлоге. Најбржа дијагностика туберкулозе подразумева молекуларне технике (ПЦР), где за пар сати можемо открити бацил туберкулозе. Уколико је туберкулоза ванплућна, може да се дијагностикује и патохистолошки, односно, узимањем биопсија са оболелог органа (плеура, тј. плућна марамица, жлезде, органи абдомена, кости…) – додаје наша саговорница.

Приликом рођења сви добијамо бесеже вакцину, која нас штити од фаталних облика туберкулозе, као што су миљарна туберкулоза и туберкулозни менингитис, али само у првој години нашег живота. Током даљег живота можемо сви оболети од туберкулозе уколико дође до нарушавања нашег одбрамбеног имуносистема.

– Туберкулоза се лечи лековима који се узимају орално. Лечење обично траје шест месеци. У компликованим ситуацијама или у случајевима поновног лечења, лечење може да траје и годину дана. Постоје облици туберкулозе који су резистентни на лекове, а то су мултирезистентна (МДР ТБ) и екстензивно резистентна туберкулоза (XДРТБ), које се лече антитуберкулотицима друге и посебне линије. Најозбиљнију претњу савременом човечанству представља екстензивно резистентна туберкулоза, која се карактерише високим степеном заразности, тј. један оболели може заразити преко 150 људи. У Србији смо до пре годину дана имали само једног оболелог од XДРТБ који је успешно излечен – истиче др Аџић Вукичевић.

Мере превенције подразумевају ношење заштитних маски и изолацију оболелог. У првим месецима болести обавезно је лечење у болницама изолационог типа. Када болесник више није заразан за околину, лечење може наставити амбулантно. Правилна и нутритивно богата исхрана, довољно сна и одмора, избегавање лоших навика повезаних са употребом алкохола и дроге представљају додатне мере превенције од туберкулозе.