Četvrtak, 26.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KONZILIJUM

Tuberkuloza nije samo bolest siromašnih

Bacili mogu ostati godinama „uspavani” u našim plućima, odakle se nakon nekih imunološki kompromitovanih stanja mogu aktivirati i dovesti do nastanka bolesti
(Фото Н. Марјановић)

Tuberkuloza je zarazna bolest koja se prenosi putem vazduha (aerosola), od koje najčešće obolevaju pluća. Svi organi u našem organizmu (izuzev dlake) mogu oboleti od tuberkuloze. Ova bolest vekovima predstavlja najsmrtonosniju zaraznu bolest čovečanstva, od koje godišnje u svetu oboli preko 10 miliona, a umre oko dva miliona ljudi. Izazivač je bakterija koja se zove Mycobacterium tuberculosis.

Tatjana Adžić Vukičević (Foto: N. Marjanović)

Kako ističe profesor dr Tatjana Adžić Vukičević, predsednik Republičke stručne komisije za tuberkulozu i načelnik Odeljenja za tuberkulozu u Klinici za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, naša država pripada zemljama sa niskom stopom obolevanja od tuberkuloze. Prema poslednjem izveštaju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” iz 2020. godine incidencija tuberkuloze u Srbiji iznosi 7,3 na 100.000 stanovnika.

– Simptomi bolesti su kašalj, sa povremenim iskašljavanjem krvi, temperatura, malaksalost, noćno preznojavanje, gubitak u telesnoj masi. Nažalost, tuberkuloza nije samo bolest siromašnih i pothranjenih. Tuberkuloza može nastati u svim situacijama u kojima je narušen imunoodgovor čoveka. Danas se veoma često primenjuje biološka terapija za mnoge bolesti, kao što su inflamatorne bolesti creva (Kronova bolest, ulcerozni kolitis), reumatološke bolesti (artritis), dermatološke bolesti (psorijaza), koja potencijalno ima povećan rizik za obolevanje od tuberkuloze, zbog čega je neophodno da se svaki bolesnik pažljivo ispita u pravcu tuberkuloze, pre uvođenja biološke terapije – naglašava profesorka Adžić Vukičević.

Faktori rizika za nastanak tuberkuloze su pothranjenost, dijabetes melitus, alkoholizam, infekcija HIV-om, narkomanija, dugotrajna primena imunosupresivne terapije za različite bolesti.

– Bolest se prenosi isključivo vazduhom, odnosno preko aerosola, tokom kašljanja, kijanja, glasnog govora. Neće oboleti svaka osoba koja je zaražena bacilom tuberkuloze, već manje od 10 odsto zaraženih. Bacili tuberkuloze mogu ostati godinama „uspavani” u našim plućima, odakle se nakon nekih imunološki kompromitovanih stanja mogu aktivirati i dovesti do nastanka manifestne bolesti. Bolest se dijagnostikuje najčešće mikroskopskim pregledom ispljuvka. Uzorci obolelog (sputum, aspirat bronha, krv, urin, likvor) zasejavaju se na posebnim čvrstim podlogama (Levenštajn), na kojima se pozitivan rast bakterija očekuje za šest do osam nedelja. Za bržu detekciju bacila tuberkuloze služe nam tečne podloge. Najbrža dijagnostika tuberkuloze podrazumeva molekularne tehnike (PCR), gde za par sati možemo otkriti bacil tuberkuloze. Ukoliko je tuberkuloza vanplućna, može da se dijagnostikuje i patohistološki, odnosno, uzimanjem biopsija sa obolelog organa (pleura, tj. plućna maramica, žlezde, organi abdomena, kosti…) – dodaje naša sagovornica.

Prilikom rođenja svi dobijamo beseže vakcinu, koja nas štiti od fatalnih oblika tuberkuloze, kao što su miljarna tuberkuloza i tuberkulozni meningitis, ali samo u prvoj godini našeg života. Tokom daljeg života možemo svi oboleti od tuberkuloze ukoliko dođe do narušavanja našeg odbrambenog imunosistema.

– Tuberkuloza se leči lekovima koji se uzimaju oralno. Lečenje obično traje šest meseci. U komplikovanim situacijama ili u slučajevima ponovnog lečenja, lečenje može da traje i godinu dana. Postoje oblici tuberkuloze koji su rezistentni na lekove, a to su multirezistentna (MDR TB) i ekstenzivno rezistentna tuberkuloza (XDRTB), koje se leče antituberkuloticima druge i posebne linije. Najozbiljniju pretnju savremenom čovečanstvu predstavlja ekstenzivno rezistentna tuberkuloza, koja se karakteriše visokim stepenom zaraznosti, tj. jedan oboleli može zaraziti preko 150 ljudi. U Srbiji smo do pre godinu dana imali samo jednog obolelog od XDRTB koji je uspešno izlečen – ističe dr Adžić Vukičević.

Mere prevencije podrazumevaju nošenje zaštitnih maski i izolaciju obolelog. U prvim mesecima bolesti obavezno je lečenje u bolnicama izolacionog tipa. Kada bolesnik više nije zarazan za okolinu, lečenje može nastaviti ambulantno. Pravilna i nutritivno bogata ishrana, dovoljno sna i odmora, izbegavanje loših navika povezanih sa upotrebom alkohola i droge predstavljaju dodatne mere prevencije od tuberkuloze.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Raka
Bolest ima genetsku osnovu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.