Непријатна порука Си Ђинпингу

Да ли је строга кинеска политика нулте толеранције на ковид 19, за коју је директор СЗО Тедрос Адханом Гебрејесус још пролетос рекао да је неодржива, пала на испиту?

Због замора од строгог закључавања милиона људи у становима, током прошлог викенда у неколико кинеских градова су избили протести без преседана. Осим у Шангају и Пекингу, демонстрирало се и у универзитетским кампусима у Нанђингу, Ченгдуу и Вухану. У Шангају је ухапшено више људи, а новинар Би-Би-Сија који је пратио протесте претучен је и приведен.

Снимци немира у кинеским градовима на којима се види како се полиција сузавцем супротставља демонстрантима прострујали су брзином муње друштвеним мрежама. Још нема тачних информација колико је људи приведено, а власти у Шангају јуче су блокирале улице великим металним оградама како би се спречила нова окупљања. Полиција је у финансијској престоници заустављала људе на улици и проверавала њихове мобилне телефоне. Ако су имали фотографије протеста, оне су одмах брисане.

Државни медији и представници владе у Пекингу за сада нису јавно коментарисали протесте. Да стратегија нулте толеранција на ковид 19, коју Кина доследно примењује, не даје баш очекиване резултате, показује и пораст случајева заразе. Јуче су у Кини евидентирана 40.052 нова случаја оболелих, што је шести узастопни рекордни дан.

Није мали број оних који су због такве ригидне политике буквално месецима морали бити затворени у становима. Због полицијског часа многи су изгубили посао и зараду, тако да се тињајући револт због овакве репресије излио и на улице градова који су најдуже били у „локдауну”.

Иако су грађани пре свега тражили укидање корона рестрикција, демонстрације су бациле рукавицу у лице новом партијском руководству. Оно што је било доскора незамисливо у Кини, на протестима се јавно тражила и оставка Си Ђинпинга, који је тек пре нешто више од месец дана учврстио власт добивши трећи мандат на 20. конгресу Комунистичке партије.

Пркос режиму протестанти су исказали тако што су носили беле празне папире формата А4. Суштина ове поруке, да би се избегла цензура, како наводи Би-Би-Си, гласи: „На њима нема ништа, али ми знамо”.

Иако поједини медији тврде да је ово највећи талас политичког незадовољства у последње три деценије, мало је вероватно да ће озбиљније уздрмати Сијеву владавину. За Запад потајно примамљива идеја да би Кинези на улици можда могли да сруше ауторитарни режим Си Ђинпинга једноставно није остварива. Друга економија света исувише је далеко од правог народног револта. Број учесника на протестима је кап у мору односу на број становника.

„Од демократског покрета 1989. није се на кинеским улицама овако отворено позивало на рушење вође. Ипак је преурањено и погрешно веровати да појединачне акције могу бити озбиљна опасност за комунистички режим”, оцењује „Франкфуртер алгемајне цајтунг” наводећи да је комунистичко вођство затечено брзином којом су се протести проширили.

Виктор Гао, ветеран Кинеске комунистичке партије и бивши дипломата, за Би-Би-Си каже да су овако велики протести у више градова јако ретки у Кини. Гао, који ради као аналитичар у пекиншком тинк-тенку „Центар за Кину и глобализацију”, каже да власт треба да се побрине да проблеми који су се чули буду решени. По њему, демонстрације су омогућиле „ретку прилику” Кини да промисли о стратегијама борбе против ковида 19.

По оцени појединих западних медија свет је барем на тренутак видео „незадовољство у царству Комунистичке партије”, које ће бити угушено. Минималне су шансе да се протести одрже или прошире. Пекинг је практично дигитализовао контролу становништва тако да лако може да открије инспираторе и подстрекаче демонстрација.

Непосредан повод за протесте је пожар у стамбеном блоку у граду Урумћи, у којем је погинуло најмање 10 особа, јер због ковид мера нису могли да откључају капију, а ватрогасци нису могли да уђу. Кинеске власти негирају да је то узрок, а надлежни у Урумћију издали су необично извињење, обећавајући да ће се мере постепено гасити. Због овог случаја локалне власти у Пекингу објавиле су да више неће затварати читаве стамбене блокове у којима су откривени заражени ковидом 19.

Због протеста, односно забринутости око реакције владе на немире, јуче је забележен и пад кинеских берзи и јуана. Иако су демонстрације доспеле на насловне стране медија у свету, кинеска средства јавног информисања и даље наглашавају опасност од пандемије и важност строгих мера.

„Пракса је доказала да наше мере могу издржати тест историје, оне су научно утемељене и делотворне”, известила је јуче државна агенција Синхуа.

Тиражно партијско гласило на енглеском језику „Глобал тајмс” у коментару оптужује западне медије за распиривање незадовољства кинеском политиком борбе против короне. Цитирајући једног професора с Универзитета Фудан, пекиншки таблоид пише: „Због идеолошких разлога, западне земље и медији готово инстинктивно критикују комунистичке владе с циљем свргавања истих такозваним обојеним револуцијама.”

Да ће се можда нешто променити у тој ригидној политици „Глобај тајмс” индиректно наговештава тако што наводи да кинеске мере против ковида 19 никада нису статичне и да се константно прилагођавају. „Чајна дејли” пише како се локалне власти подстичу да поправе грешке начињене приликом спровођења мера за контролу ове заразне болести.

Пекинг: приведени новинар није се представио као извештач Би-Би-Сија

Кинеско Министарство спољних послова саопштило је јуче да се новинар Би-Би-Сија који је приведен и пуштен неколико сати касније, током извештавања о протестима у Шангају, није представио полицији као новинар. Портпарол министарства Џао Лиђан оценио је да саопштење британског јавног сервиса о овом инциденту не одражава оно што се заиста догодило, пренео је Ројтерс.

„Према нашем схватању, изјава Би-Би-Сија није тачна. Власти у Шангају потврдиле су да дотични новинар није открио свој новинарски идентитет, није отворено показао своју страну новинарску картицу. Инцидент се догодио након што су припадници полиције тражили од људи да се разиђу, а ако неки од њих нису сарађивали, одведени су с лица места”, рекао је Џао.

Од страних новинара у Кини тражи се да носе картицу коју им издаје владина служба за акредитацију да би могли да се идентификују као акредитовани новинари кад извештавају о неким догађајима.