Чаробњак поља

Као што су несташну децу одрасли плашили бабарогама, тако су и војвођански паори насртљиве птице, кад би полегле по њиховим пољима, плашили страшилима. У нашем саговорнику Ласлу Дворачку та страшила буде разна осећања. Неке од њих види тужне, неке веселе, неке чак и заљубљене... Бар такве их је приказао на својим сликама на којима имају сасвим другачију улогу од оне на пољима - „обавеза” им је да привуку пажњу посматрача.

У почетку свог ликовног стваралаштва Ласло је сликао околину у којој живи. Онда је, у потрази за новим идејама, кренуо локалним путевима и ту приметио нешто што му се учинило врло занимљиво. Страшила! То су били мотиви који су га потпуно опчинили.

(/slika2)- Страшило је - каже он - део народног стваралаштва. Оно је, у ствари, Дон Кихот равнице, чаробњак поља. Кад гледаш, знаш да није живо, а ипак маше руком. Дуне поветарац, удахне му живот и покрене га. Од чега све људи нису били у стању да га направе, верујући да ће сачувати усеве. Користили су старе крпе, шешире, корпе, лонце и ко зна шта све још. Али, уместо да од њега беже, уверио сам се да се птице са страшилом друже, па сам насликао гнездо у џепу једног од њих. Врло ме је растужило кад сам схватио да страшило све више губи своју намену зато што су људи измислили разне зујалице и вештачка звона. Како сада практично и нема сврхе да постоји, на једној слици приказао сам страшило које се срушило а у свом наручју држи угинулу птицу. Подстакнут тим мотивом, неко је у књизи утисака на изложби у Суботици написао: „Да ли је право страшило за птице можда, ипак, човек?”

(/slika3)Еколошки настројен, Ласло је после те реченице почео да слика страшила која чувају природу од човека, питајући се да ли можда и сам није страшило. Онда је, метафоре ради, почео да слика и чипку која је такође део народног стваралаштва. Та ситна бела мрежаста структура око страшила на његовим сликама симболизује врхунска достигнућа у електроници која данас представљају незаобилазни део живота. На изложби коју је приредио, у жељи да сазна колико су људи који су дошли препознали његову поруку, признаје да је кришом прислушкивао коментаре.

- Иза овог страшила нема ни куће, ни старог ђерма, а ја ипак видим салаш - шапутао је усхићено један од посетилаца свом пријатељу, не слутећи да баш том реченицом наговештава аутору да је разумео скривену поруку.

За протеклих четврт века Ласло је за своју душу направио много скулптура, графика, интарзија, резбарије, урбане наиве, накита... Поред редовног посла, наставник је физичког васпитања, ужива свакодневно у свом хобију. Али, у последње време је постао некако болећив према својим радовима. Када је недавно продао једно страшило, први пут је осетио тугу.