Ћутљиви портпароли

Шта се десило са Андрејом Младеновићем и Браниславом Ристивојевићем, портпаролима ДСС-а, зашто се не јављају на позиве новинара? Портпароли странака требало би да 24 часа разговарају са свим новинарима, и са онима за које страначки лидери немају "живце", чак и са онима који нервирају лидере. Портпароли морају имати живце и стомак и времена за све. Они треба да буду стално на вези са новинарима, да их зивкају на кафу кљукајући их причама "само за њихово уво" али и да буду на вези са свим страначким и државним функционерима како би били информисани.

Андреја Младеновић, портпарол Демократске странке Србије, у који у последње време није доступан за новинаре, као ни његов колега Бранислав Ристивојевић, каже да му недостаје време. Младеновић каже да покушава да изађе у сусрет новинарима, а да његов колега вероватно има друге послове. Уверава нас да нема ништа против "Политике", и да без ње нема дана. Али, Младеновић је већ дуже време шеф градског већа у Скупштини града и шеф одборничке групе па не стиже да се посвети послу портпарола. Каже да је зато ангажован други портпарол. Не зна да ли ће га ослободити те дужности мада би се тако растеретио дела посла.

Младеновић каже да му дан почиње читањем дневне штампе. "Портпароли су везани за председништво где се процењује које теме су важне и онда се прави реакција. Немам времена да пратим и расправе у Скупштини Србије, а новинари често зову и због тога. Сада су околности теже и другачије него 2004. године када сам почео ово да радим. Знао сам да ће бити тешко, а позива је стварно много. Чак и викендом новинари зову и то због тема које нису актуелне. Ипак, немам навику да искључујем телефон осим ако сам на састанку или ако се испразни батерија."

Катарина Прерадовић, новинар "Блица", каже оно што знају сви новинари да је проблем лоше комуникације са портпаролима, пре свега системски, јер они немају овлашћења да о свему говоре. "Сведени су на пословне секретарице. Већина запише новинарска питања и онда јуре шефове, јер немају овлашћења да говоре о ставовима својих претпостављених. Зато најчешће и нису криви што новинари не добијају информације, јер се већина не пита ништа и нема ингеренције". Она каже да јој се често дешава да лакше дође до шефова, уз часне изузетке у које спада Весна Дабић, портпарол Врховног суда Србије, која је увек доступна и одговорно ради свој посао и да је у Ђинђићевој влади било лако доћи до министара, у првој Коштуничиној тешко, а сада мало лакше.

Даница Вучинић, водитељ Кажипрста на Б92 у коме су гости политичари, каже да она лако долази до њих и да су љубазни. "То се професионализовало." Она често и прича са њима у својој емисији која има велику слушаност на радију и гледаност на телевизији. "Портпароли се крећу у границама заданог. Ту нема креативности. Зато је с њима најтеже разговарати, јер се најмање информација и ставова добије. Али, не могу се министри цимати баш за све, неке ствари могу добро да објасне и портпароли."

 Дубравка Филиповски, портпарол Нове Србије, спада у оне чији је телефон увек укључен. "Мобилни телефон никада не искључујем, нисам то радила ни на годишњем одмору."

Портпарол НС изговара реченицу која је музика за уши сваког новинара: "Нема питања на које не може да се одговори". То вероватно може да каже и због тога што је и потпредседник партије па присуствује важним састанцима. Али, није само добра обавештеност разлог за то што одговара на сва питања. "Не бих могла да радим овај посао да немам максималну слободу и овлашћења. Истина је да се често консултујем са председником, али га не цимам много."

Јелена Марковић, портпарол Демократске странке, каже да њу свакодневно зову десетине медија и да је увек доступна иако је и народни посланик, а седнице скупштине трају до 18 часова. "Од мене се очекује да знам одговоре на најневероватнија питања. А да бих одговорила на она вероватна комуницирам са људима, идем на састанке странке. Поред тога радим и припреме за радио и телевизијске емисије."