Град српских краљева

Топола, варошица у срцу Шумадије, колевка је династије Карађорђевића и центар српске државности с почетка 19. века. Овде прошлост и садашњост причају своју причу о устанку и његовом вођи, краљевима, задужбинама и градитељима, о манастирима и црквама, о чувеним винима и виноградарима, о традиционалној храни и гостољубивости.

Према предању, настала је на месту где су се укрстила четири путна правца, месту састајања и сачекивања где је изникло и разгранало се велико стабло тополе, по коме је с временом цело насеље добило име. Опленац, брдо на чијим падинама лежи варош, име је добило по кривим стаблима која су на њему расла, а користила су се за оплен, део сеоских запрежних кола. Плодно земљиште и умереноконтинентална клима погодују пољопривреди, пре свега виноградарству. Варошица подсећа на насеље из 19. века.

Црква светог Ђорђа на Опленцу је објекат аутентичне лепоте и рафинираног изгледа. Грађена је као храм и маузолеј владарске породице Карађорђевић у српско-византијском стилу.

Петрова кућа, сазидана 1912. године, данас је музеј-галерија са тематским поставкама везаним за династију Карађорђевића. Поред куће краља Петра налазе се Краљева вила и вила краљице Марије, објекти у којима данас повремено бораве чланови породице Карађорђевић.

Карађорђев град саградио је у периоду од 1811. до 1813. године Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка, који је као први владар обновљене Србије донео економски и културни развитак Тополи. До данас је очуван рестаурисани конак са кулом, црква са звоником и школа у којој се налази Народна библиотека „Радоје Домановић”.

У конаку је стална изложба личних предмета Вожда и аутентично оружје из Првог српског устанка међу којима је и оригинални Карађорђев топ, познат под именом „абердар”.

Виноградарева кућа датира из 1911. године. Ту је данас галеријски простор, међу чијим поставкама је и легат познатог српског сликара Николе Граовца, који је део живота провео у Тополи.

У подножју планине Рудник могуће су посете манастирима из средњег века међу којима се посебно издваја женски манастир Никоље, саграђен 1425. године, у коме се и данас води богат духовни живот.

Некада је сваки домаћин у овом крају гајио виноград и на трпезу износио своја вина. Чувена вина, чак и шампањац, стизала су одавде у најбоље ресторане Београда, Беча и Лондона. У част вина и грожђа у Тополи се већ 50 година (од 1958) одржава привредно-туристичка манифестација Опленачка берба, која, заједно са сабором народног и изворног стваралаштва, представља значајну туристичку понуду.

У Краљевом подруму у Тополи поређано је 99 бачви, свака са по 4.000 литара вина. Овде се чувају и архивска вина у специјалним флашама са краљевским грбом.

Смештај се може наћи у хотелу „Опленац” – некада задужбински дом, отворен 1934. године, који архитектуром подсећа на византијске дворце. Ту су и домаћинства у селима Липовац (познат по храсту, старом 300 година и сликарској колонији), Овсиште (у коме је рођен родоначелник српске сатире Радоје Домановић), Винча (познато по виноградима и вину) и многа друга.

Опленачка шума, иначе под заштитом државе, идеално је место за одмор и повратак природи. Околина овог живописног градића нуди свеж ваздух и добру храну. Терен је изузетно богат гљивама, неки кажу и најбогатији на свету. Најзаступљенији су вргањ, лисичарка, шампињони, рујница, смрчак, буковача и благва, а пронађе се и покоји тартуф. Од лековитог биља овде успевају кантарион, хајдучка трава, кичица, липа, мајчина душица, дрењина и многе друге. Могуће је убирање дарова природе и излети у околину. Одавде ћете понети оригиналне сувенире.