Говор европског новца

Да је данашња Мађарска претња демократским вредностима и трансатлантским интересима, Запад се уверaва последње деценије током које је Европска унија безуспешно трагала за ефикасним начинима да опамети своју непоћудну чланицу.

Систем колективног одлучивања у унији је такав да је вето мађарског савезника – Пољске – блокирао све покушаје. Тако су премијер Виктор Орбан и његова конзервативна странка Фидес и у четвртом узастопном мандату наставили да систематски демонтирају механизме правне државе.

Идеолошка срдачност са владајућом пољском Партијом права и правде је попустила због рата у Украјини, али Орбан је као поносни родоначелник пројекта „нелибералне демократије” и даље стожер окупљања десничарских националиста и популиста од Француске, Италије и Холандије и истомишљеника на Западном Балкану – Србије и Републике Српске.

Орбан и његов „хибридни режим изборне аутократије” , како га класификује Европски парламент, постали су током последње деценије модел десничарског фронта против „монопола” бриселске власти и инкубатори агресивног национализма и антисемитизма. Његова политичка агенда омогућила је контролу судства, медија, академских кругова и невладиних организација, а конзервативна социјална политика промовише ксенофобију према мигрантима, ограничавање права жена, ЛГБТ заједнице и мањина.

У жељи за потпуном контролом, Влада је затворила Министарство образовања и укључила га у – Министарство унутрашњих послова. Ништа необично да учитељи, родитељи и ђаци месецима демонстрирају захтевајући реформу образовног система.

У Мађарској је регистрован и највећи број неправилности у потрошњи фондова ЕУ, а постоје и документовани извештаји који показују како Орбан средства ЕУ за развој каналише својим пријатељима и породици.

Таква политика, која је постала велики терет ЕУ, истовремено је омогућила политички, економски, трговински и други продор интереса Русије и Кине на територију шенгена. Орбанова блискост са Владимиром Путином у временима украјинског рата и његово усамљено противљење економским санкцијама Русији постају безбедносни ризик не само ЕУ већ и НАТО чији је Мађарска члан.

Упоредо с тим, Орбан се држи опасне ревизије историје и граница из 1922. промовишући иредентистички наратив о обнови велике Мађарске – територије Краљевине Угарске коју су Мађари имали пре пораза Аустроугарске монархије. Велику Мађарску ставио је Орбан на нове карте, чак и на навијачки шал, иритирајући Словаке, Румуне, Украјинце и Хрвате. Иако се на тим мапама налази и Војводина, званични Београд ћути.

Откако је прихватила нову политику условљавања финансијске подршке стањем владавине права, унија реагује ефикасније. Мађарска је једина чланица којој комисија није одобрила део од укупно 806,9 милијарди евра за опоравак након пандемије. Да би се то десило до краја године, план Европске комисије предвиђа 27 „суперкорака” који укључују 17 корективних мера у вези с питањима владавине права, као и реформу за јачање независности правосуђа и нова правила о ревизији и извештавању о фондовима ЕУ.

После више месеци преговора са ЕУ, Орбанова влада је обећала да ће до 19. новембра предузети неке мере које се тичу кључних захтева. Њему је неопходан новац. Национална форинта губи вредност, инфлација се увећава а економски раст успорава. Парламент у Будимпешти је почетком октобра усвојио амандман на кривични закон којим се уводи поступак за кривична дела у вези са управљањем јавном имовином.

Испоставило се да је Орбан лак на обећањима али тежак на њиховим испуњењима. Процена комисије је да није урађено оно што се очекивало. Непосредно пошто је комисија саопштила свој став, Европски парламент је са 416 гласова „за” и 124 „против” усвојио резолуцију осуде Орбановог режима.

Неповерење у Бриселу је посебно увећано када је мађарски премијер поново запретио да ће ставити вето на план Европске комисије да изда заједничке обвезнице за прикупљање 18 милијарди евра помоћи Украјини и за увођење глобалног корпоративног пореза који је прошле године договорило више од 130 земаља.

Европска комисија сада намерава да предложи да Савет Европе суспендује неке од фондова ЕУ Мађарској. Гласање о блокади више од 13 милијарди евра из структурних и корона-фондова очекује се на састанку министара финансија ЕУ средином децембра, без права вета већ квалификованом већином: 55 одсто чланица и 65 одсто становништва уније.

Правила игре су веома јасна: уколико желите да останете члан ЕУ морате да исправите „системске неправилности”: да имате независно судство, независне медије и да обезбедите да порески обвезници из уније тачно знају на шта се троши њихов новац у Мађарској.

Мађарска је веровала да ЕУ није спремна да иде тако далеко да суспендује исплате. Преварила се. Орбан је истрошио резервоаре европског стрпљења.

Све што се догађа Мађарској могло би да буде озбиљно упозорење Србији чији званичници готово са омаловажавањем тумаче захтеве да се приступ фондовима ЕУ услови стањем демократских слобода и усклађивањем са спољном политиком ЕУ. Резолуција у којој ЕП од Србије тражи да се усагласи са политиком санкција против Русије прихваћена је убедљиво: 508 европосланика „за”, 75 „против” и 61 „уздржани”.

„Преиспитати све фондове ЕУ за Србију у овом светлу, а посебно било који пројекат финансиран у оквиру Економског и инвестиционог плана за западни Балкан како би се обезбедило да сви расходи буду у потпуности у складу са стратешким циљевима ЕУ”, наводи се у изгласаној Резолуцији ЕП која се односи на нову стратегију у процесу проширења где би одлуке на ту тему убудуће биле доношене квалификованом већином, а не једногласно.

Да ли су у Београду препознали нове начине европског утеривања у ред правне државе? Да ли ће предузети акције на плану демократских реформи како би се избегли финансијски притисци? Вучић се и даље пркосно поноси блиским везама са Орбаном иако мора да је свестан да га оне додатно дискредитују у већини чланица ЕУ.

„Колико год једноставно звучало – новац говори”, каже комесар ЕУ за буџет Јоханес Хан. Изгледа да је унија коначно нашла начин како да кажњава своје чланице, а могуће и кандидате, које дискредитују вредности либералне демократије на којима се ЕУ окупила. Уколико Европа не почне да енергично брани своју демократију, онда ће је изгубити.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa