Govor evropskog novca

Da je današnja Mađarska pretnja demokratskim vrednostima i transatlantskim interesima, Zapad se uverava poslednje decenije tokom koje je Evropska unija bezuspešno tragala za efikasnim načinima da opameti svoju nepoćudnu članicu.

Sistem kolektivnog odlučivanja u uniji je takav da je veto mađarskog saveznika – Poljske – blokirao sve pokušaje. Tako su premijer Viktor Orban i njegova konzervativna stranka Fides i u četvrtom uzastopnom mandatu nastavili da sistematski demontiraju mehanizme pravne države.

Ideološka srdačnost sa vladajućom poljskom Partijom prava i pravde je popustila zbog rata u Ukrajini, ali Orban je kao ponosni rodonačelnik projekta „neliberalne demokratije” i dalje stožer okupljanja desničarskih nacionalista i populista od Francuske, Italije i Holandije i istomišljenika na Zapadnom Balkanu – Srbije i Republike Srpske.

Orban i njegov „hibridni režim izborne autokratije” , kako ga klasifikuje Evropski parlament, postali su tokom poslednje decenije model desničarskog fronta protiv „monopola” briselske vlasti i inkubatori agresivnog nacionalizma i antisemitizma. Njegova politička agenda omogućila je kontrolu sudstva, medija, akademskih krugova i nevladinih organizacija, a konzervativna socijalna politika promoviše ksenofobiju prema migrantima, ograničavanje prava žena, LGBT zajednice i manjina.

U želji za potpunom kontrolom, Vlada je zatvorila Ministarstvo obrazovanja i uključila ga u – Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ništa neobično da učitelji, roditelji i đaci mesecima demonstriraju zahtevajući reformu obrazovnog sistema.

U Mađarskoj je registrovan i najveći broj nepravilnosti u potrošnji fondova EU, a postoje i dokumentovani izveštaji koji pokazuju kako Orban sredstva EU za razvoj kanališe svojim prijateljima i porodici.

Takva politika, koja je postala veliki teret EU, istovremeno je omogućila politički, ekonomski, trgovinski i drugi prodor interesa Rusije i Kine na teritoriju šengena. Orbanova bliskost sa Vladimirom Putinom u vremenima ukrajinskog rata i njegovo usamljeno protivljenje ekonomskim sankcijama Rusiji postaju bezbednosni rizik ne samo EU već i NATO čiji je Mađarska član.

Uporedo s tim, Orban se drži opasne revizije istorije i granica iz 1922. promovišući iredentistički narativ o obnovi velike Mađarske – teritorije Kraljevine Ugarske koju su Mađari imali pre poraza Austrougarske monarhije. Veliku Mađarsku stavio je Orban na nove karte, čak i na navijački šal, iritirajući Slovake, Rumune, Ukrajince i Hrvate. Iako se na tim mapama nalazi i Vojvodina, zvanični Beograd ćuti.

Otkako je prihvatila novu politiku uslovljavanja finansijske podrške stanjem vladavine prava, unija reaguje efikasnije. Mađarska je jedina članica kojoj komisija nije odobrila deo od ukupno 806,9 milijardi evra za oporavak nakon pandemije. Da bi se to desilo do kraja godine, plan Evropske komisije predviđa 27 „superkoraka” koji uključuju 17 korektivnih mera u vezi s pitanjima vladavine prava, kao i reformu za jačanje nezavisnosti pravosuđa i nova pravila o reviziji i izveštavanju o fondovima EU.

Posle više meseci pregovora sa EU, Orbanova vlada je obećala da će do 19. novembra preduzeti neke mere koje se tiču ključnih zahteva. Njemu je neophodan novac. Nacionalna forinta gubi vrednost, inflacija se uvećava a ekonomski rast usporava. Parlament u Budimpešti je početkom oktobra usvojio amandman na krivični zakon kojim se uvodi postupak za krivična dela u vezi sa upravljanjem javnom imovinom.

Ispostavilo se da je Orban lak na obećanjima ali težak na njihovim ispunjenjima. Procena komisije je da nije urađeno ono što se očekivalo. Neposredno pošto je komisija saopštila svoj stav, Evropski parlament je sa 416 glasova „za” i 124 „protiv” usvojio rezoluciju osude Orbanovog režima.

Nepoverenje u Briselu je posebno uvećano kada je mađarski premijer ponovo zapretio da će staviti veto na plan Evropske komisije da izda zajedničke obveznice za prikupljanje 18 milijardi evra pomoći Ukrajini i za uvođenje globalnog korporativnog poreza koji je prošle godine dogovorilo više od 130 zemalja.

Evropska komisija sada namerava da predloži da Savet Evrope suspenduje neke od fondova EU Mađarskoj. Glasanje o blokadi više od 13 milijardi evra iz strukturnih i korona-fondova očekuje se na sastanku ministara finansija EU sredinom decembra, bez prava veta već kvalifikovanom većinom: 55 odsto članica i 65 odsto stanovništva unije.

Pravila igre su veoma jasna: ukoliko želite da ostanete član EU morate da ispravite „sistemske nepravilnosti”: da imate nezavisno sudstvo, nezavisne medije i da obezbedite da poreski obveznici iz unije tačno znaju na šta se troši njihov novac u Mađarskoj.

Mađarska je verovala da EU nije spremna da ide tako daleko da suspenduje isplate. Prevarila se. Orban je istrošio rezervoare evropskog strpljenja.

Sve što se događa Mađarskoj moglo bi da bude ozbiljno upozorenje Srbiji čiji zvaničnici gotovo sa omalovažavanjem tumače zahteve da se pristup fondovima EU uslovi stanjem demokratskih sloboda i usklađivanjem sa spoljnom politikom EU. Rezolucija u kojoj EP od Srbije traži da se usaglasi sa politikom sankcija protiv Rusije prihvaćena je ubedljivo: 508 evroposlanika „za”, 75 „protiv” i 61 „uzdržani”.

„Preispitati sve fondove EU za Srbiju u ovom svetlu, a posebno bilo koji projekat finansiran u okviru Ekonomskog i investicionog plana za zapadni Balkan kako bi se obezbedilo da svi rashodi budu u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima EU”, navodi se u izglasanoj Rezoluciji EP koja se odnosi na novu strategiju u procesu proširenja gde bi odluke na tu temu ubuduće bile donošene kvalifikovanom većinom, a ne jednoglasno.

Da li su u Beogradu prepoznali nove načine evropskog uterivanja u red pravne države? Da li će preduzeti akcije na planu demokratskih reformi kako bi se izbegli finansijski pritisci? Vučić se i dalje prkosno ponosi bliskim vezama sa Orbanom iako mora da je svestan da ga one dodatno diskredituju u većini članica EU.

„Koliko god jednostavno zvučalo – novac govori”, kaže komesar EU za budžet Johanes Han. Izgleda da je unija konačno našla način kako da kažnjava svoje članice, a moguće i kandidate, koje diskredituju vrednosti liberalne demokratije na kojima se EU okupila. Ukoliko Evropa ne počne da energično brani svoju demokratiju, onda će je izgubiti.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista