Јапански Хиландарац обнавља фрескопис

Лесковац – Екипа рестауратора и конзерватора, коју предводи мр Радомир Самарџић, конзерватор-рестауратор, саветник и професор на Факултету примењених уметности у Београду, почев од 2004. године ради на обнови фрескописа у цркви Светог Јована Претече у истоименом манастиру у Јашуњи код Лесковца. Радови сваке године трају у просеку по три месеца, а поред овог познатог стручњака за ову област, у екипи су дипломирани конзерватори и рестауратори, дипломирани сликари рестауратори и академски сликари. Сваке године придружује им се по двоје студената са одсека конзервације на Факултету примењених уметности, па у екипи буде по осморо људи.

Радови на обнови изузетно вредних фресака из 16. и 17. века почели су 2004. године, а биће завршени до 1. октобра ове године, када ће фрескопис у целини бљеснути у новом сјају. Последњу обнову делом је радио Завод за заштиту споменика културе из Ниша пре три деценије. Рестауратори су тада стигли до олтарског дела у којем су фреске из 16. века биле пресликане у 20. веку зидним сликарством које није имало значајнију вредност, ни уметничку, нити технолошку. Наиме, у 16. веку је рађена фреско-техника која је у 20. веку пресликана секо-варијантом мањег квалитета.

– Ми смо наставили да уклањамо то зидно сликарство. Примера ради, ту је била изузетно вредна композиција „Тајна вечера” из шеснаестог века која је у двадесетом веку пресликана. Ми смо уклонили то зидно сликарство и појавио се живопис из шеснаестог века, објашњава за „Политику” професор Самарџић.

Он додаје да је конзервација морала да се ради у целом објекту, па и у делу који су пре тридесет година радили конзерватори из Ниша, из разлога што се у конзерваторској пракси, како каже, зна да је након тридесетак година неопходна поновна конзервација. У олтарском делу конзервација је рађена од почетка, јер ту није било ранијих конзерваторских интервенција након пресликавања у двадесетом веку.

Обнова фрескописа обавља се у сарадњи Завода за заштиту споменика културе у Нишу, Нишке епархије и Српске академије наука и уметности. Занимљиво је да је средства за обнову фрескописа обезбедио академик Гојко Суботић, посредством свог пријатеља Мицотакиja Сузукија из Јапана. Сузуки је велики пријатељ Срба и православља, крстио се у манастиру Хиландару и добио име Сава Хиландарац. Он је по договору са др Суботићем обезбедио донацију јапанске владе.