Japanski Hilandarac obnavlja freskopis

Leskovac – Ekipa restauratora i konzervatora, koju predvodi mr Radomir Samardžić, konzervator-restaurator, savetnik i profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, počev od 2004. godine radi na obnovi freskopisa u crkvi Svetog Jovana Preteče u istoimenom manastiru u Jašunji kod Leskovca. Radovi svake godine traju u proseku po tri meseca, a pored ovog poznatog stručnjaka za ovu oblast, u ekipi su diplomirani konzervatori i restauratori, diplomirani slikari restauratori i akademski slikari. Svake godine pridružuje im se po dvoje studenata sa odseka konzervacije na Fakultetu primenjenih umetnosti, pa u ekipi bude po osmoro ljudi.

Radovi na obnovi izuzetno vrednih fresaka iz 16. i 17. veka počeli su 2004. godine, a biće završeni do 1. oktobra ove godine, kada će freskopis u celini bljesnuti u novom sjaju. Poslednju obnovu delom je radio Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša pre tri decenije. Restauratori su tada stigli do oltarskog dela u kojem su freske iz 16. veka bile preslikane u 20. veku zidnim slikarstvom koje nije imalo značajniju vrednost, ni umetničku, niti tehnološku. Naime, u 16. veku je rađena fresko-tehnika koja je u 20. veku preslikana seko-varijantom manjeg kvaliteta.

– Mi smo nastavili da uklanjamo to zidno slikarstvo. Primera radi, tu je bila izuzetno vredna kompozicija „Tajna večera” iz šesnaestog veka koja je u dvadesetom veku preslikana. Mi smo uklonili to zidno slikarstvo i pojavio se živopis iz šesnaestog veka, objašnjava za „Politiku” profesor Samardžić.

On dodaje da je konzervacija morala da se radi u celom objektu, pa i u delu koji su pre trideset godina radili konzervatori iz Niša, iz razloga što se u konzervatorskoj praksi, kako kaže, zna da je nakon tridesetak godina neophodna ponovna konzervacija. U oltarskom delu konzervacija je rađena od početka, jer tu nije bilo ranijih konzervatorskih intervencija nakon preslikavanja u dvadesetom veku.

Obnova freskopisa obavlja se u saradnji Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu, Niške eparhije i Srpske akademije nauka i umetnosti. Zanimljivo je da je sredstva za obnovu freskopisa obezbedio akademik Gojko Subotić, posredstvom svog prijatelja Micotakija Suzukija iz Japana. Suzuki je veliki prijatelj Srba i pravoslavlja, krstio se u manastiru Hilandaru i dobio ime Sava Hilandarac. On je po dogovoru sa dr Subotićem obezbedio donaciju japanske vlade.