Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лекар није доктор

Постало је уобичајено да се онај ко је завршио медицински факултет назива доктором (Фото: Пиксабеј)

У Италији се некако усталила традиција да се сваки дипломирани факултетлија ословљава са „доторе”. Однедавно чак и они који су завршили неку од трогодишњих школа, а не универзитетске четири, могу да се ословљавају овом престижном титулом.

Србија, кад је реч о овоме, није баш толико дубоко забраздила, али и у њеном случају ословљавање са „доктор” има ширу употребу од оне коју би требало да има. Наиме, међу медицинским особљем постало је уобичајено да је неко „доктор” ако је завршио медицински факултет. Још је јача аргументација оних који сматрају да је пуно право некога да га ословљавају као доктора јер је стажирао и специјализовао неку од практичних медицинских области.

Ваља подсетити и опоменути да се титулом доктор може ословљавати само и искључиво онај ко је у дубоком поступку евалуације и верификације својих стручних знања досегао последњи и најтежи захтев: стварање оригиналног научног истраживања, верификованог код надлежних комисија и стручних тела, и његову успешну одбрану пред стручном комисијом од најмање три члана.

Према добром класичном систему високог образовања, након дипломирања неко може постати магистар (magister – учитељ, мајстор) тек након што положи успешно знање и овлада праксом из методологије, а сам магистарски рад је показна вежба да је кандидат овладао постављеним захтевима.

Докторат је још виша инстанца. Ту се првенствено захтева да магистар наука ex nihilo (ни из чега) створи такав научни допринос који је потпуно нов и иновативан. Треба сачинити истраживање које је потпуно оригинално, које пружа значајан и научни и друштвени допринос – рад, стваралаштво или креацију који су успешно осмишљени, реализовани и потврђени од стручних тела. То је, или би бар требало да буде, тежак и спор посао који траје годинама и који за последицу треба да има ремек-дело трајне вредности.

С друге стране, медицински „доктори” овладавају тек репродуктивним знањима, оним меморисаним или, у најбољем случају, практичном вештином. Њихов труд је далеко од креације новостворене вредности. И управо из тог разлога не бисмо смели да мешамо „бабе и жабе” – доктори су доктори наука, а „доктори” су само лекари.

Тома Милосављевић,
специјални ратни извештач

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
Квазимодо је опет победио сам себе ! Шта ћемо ништа не зна.
Dejan
Ova nelogicnost je i mene kopkala ranije. Bilo mi je nelogicno da postoji isti naziv za "medicinske doktore" i doktore nauka. Dakle ljude takodje najviseg strucnog obrazovanja ali koji su doktorat stekli nekim otkricem i naucnim radom. Zvuci isto ali nije. Mada ako cemo ruku na srce, i doktori nauka su devalvirali jer ih ima dosta a za njihove epohalne naucne radove niko ne zna niti vidi njihov efekat. Da su stvarno primenjivani tako strogi kriterijumi, ne bi bilo ni 20 dr nauka
Milan Jovanovic
Poštovani Tomislave, i poštovana redakcijo (koja odobrava ovakve tekstove), da li znate koje je u državi Srbiji a i u drugim državama sveta STRUČNO ZVANJE koje se stiče diplomiranjem na Medicinskom fakultetu? Ako ne znate - pomoći ću vam: doktor medicine. Da bismo "ovladavali tek reproduktivnim znanjima, ili u najboljem slučaju praktičnom veštinom" put je jako dug - deset do 12 godina. Mnogo je više magistara nego njihovih naučnih doprinosa stvorenih ex nihilo, nego lekara nastalih ex nihilo.
Zoran
Kad zavrsis medicnu u Srbiji ti pise Dooktor Medicine. U Americi pise Medical doctor. Ali Ameri imaju PhD umesto doktro nauka. A vi po Srbiji ne mozete da se dogovorite ni o vaznijim stvarima, kamoli oko ovih sitnica.
Земунац
Сложио бих се са вама да смо у некој другој земљи, али код нас лекар се постаје са завршеним медицинским факултетом који траје 6 година. Ја бих прихватио ваше мишљење да су лекари почели прво са средњом медицинском школом, па наставили даље са учењем као што се и ради у неким земљама. Овако добијамо лекаре који по завршетку студија не знају да дају обичну инјекцију, јер се то учи у средњој школи, а не у гимназији одакле већина студената долази. Иначе назив доктор медицине је традиционалан.
Rile
Lekari su doktori medicine sa obrazovanjem u nivou mastera. Magistarski rad nije originalan već samostalan. Sada je to master koji može biti akademski i strukovni. Doktorat nauka sadrži originalan naučni doprinos.
Mr Dragan D
Master i magistarski nisu isto. Master i diplomirani su isto. Proučite malo zakon i propise u oblasti obrazovanja
Milen
Pa nije baš tako, u diplomama farmaceuta stoji "magistar farmacije" iako nisu magistrirali već su samo diplomirali, to je prihvaćena titula. Pravnik koji je između dva svetska rata diplomirao na Pravnom fakultetu u Subotici dobijao je diplomu sa titulom "doktor prava" iako nije doktorirao. Zato i danas stariji seljaci u Vojvodini advokata oslovljavaju sa "doktore". U Austriji danas svi advokati po upisu u komoru ispred imena dodaju "Dr." iako su samo diplomirani pravnici. Nije tako striktno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.