Лекар није доктор

У Италији се некако усталила традиција да се сваки дипломирани факултетлија ословљава са „доторе”. Однедавно чак и они који су завршили неку од трогодишњих школа, а не универзитетске четири, могу да се ословљавају овом престижном титулом.

Србија, кад је реч о овоме, није баш толико дубоко забраздила, али и у њеном случају ословљавање са „доктор” има ширу употребу од оне коју би требало да има. Наиме, међу медицинским особљем постало је уобичајено да је неко „доктор” ако је завршио медицински факултет. Још је јача аргументација оних који сматрају да је пуно право некога да га ословљавају као доктора јер је стажирао и специјализовао неку од практичних медицинских области.

Ваља подсетити и опоменути да се титулом доктор може ословљавати само и искључиво онај ко је у дубоком поступку евалуације и верификације својих стручних знања досегао последњи и најтежи захтев: стварање оригиналног научног истраживања, верификованог код надлежних комисија и стручних тела, и његову успешну одбрану пред стручном комисијом од најмање три члана.

Према добром класичном систему високог образовања, након дипломирања неко може постати магистар (magister – учитељ, мајстор) тек након што положи успешно знање и овлада праксом из методологије, а сам магистарски рад је показна вежба да је кандидат овладао постављеним захтевима.

Докторат је још виша инстанца. Ту се првенствено захтева да магистар наука ex nihilo (ни из чега) створи такав научни допринос који је потпуно нов и иновативан. Треба сачинити истраживање које је потпуно оригинално, које пружа значајан и научни и друштвени допринос – рад, стваралаштво или креацију који су успешно осмишљени, реализовани и потврђени од стручних тела. То је, или би бар требало да буде, тежак и спор посао који траје годинама и који за последицу треба да има ремек-дело трајне вредности.

С друге стране, медицински „доктори” овладавају тек репродуктивним знањима, оним меморисаним или, у најбољем случају, практичном вештином. Њихов труд је далеко од креације новостворене вредности. И управо из тог разлога не бисмо смели да мешамо „бабе и жабе” – доктори су доктори наука, а „доктори” су само лекари.

Тома Милосављевић,
специјални ратни извештач