Sreda, 01.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Lekar nije doktor

Постало је уобичајено да се онај ко је завршио медицински факултет назива доктором (Фото: Пиксабеј)

U Italiji se nekako ustalila tradicija da se svaki diplomirani fakultetlija oslovljava sa „dotore”. Odnedavno čak i oni koji su završili neku od trogodišnjih škola, a ne univerzitetske četiri, mogu da se oslovljavaju ovom prestižnom titulom.

Srbija, kad je reč o ovome, nije baš toliko duboko zabrazdila, ali i u njenom slučaju oslovljavanje sa „doktor” ima širu upotrebu od one koju bi trebalo da ima. Naime, među medicinskim osobljem postalo je uobičajeno da je neko „doktor” ako je završio medicinski fakultet. Još je jača argumentacija onih koji smatraju da je puno pravo nekoga da ga oslovljavaju kao doktora jer je stažirao i specijalizovao neku od praktičnih medicinskih oblasti.

Valja podsetiti i opomenuti da se titulom doktor može oslovljavati samo i isključivo onaj ko je u dubokom postupku evaluacije i verifikacije svojih stručnih znanja dosegao poslednji i najteži zahtev: stvaranje originalnog naučnog istraživanja, verifikovanog kod nadležnih komisija i stručnih tela, i njegovu uspešnu odbranu pred stručnom komisijom od najmanje tri člana.

Prema dobrom klasičnom sistemu visokog obrazovanja, nakon diplomiranja neko može postati magistar (magister – učitelj, majstor) tek nakon što položi uspešno znanje i ovlada praksom iz metodologije, a sam magistarski rad je pokazna vežba da je kandidat ovladao postavljenim zahtevima.

Doktorat je još viša instanca. Tu se prvenstveno zahteva da magistar nauka ex nihilo (ni iz čega) stvori takav naučni doprinos koji je potpuno nov i inovativan. Treba sačiniti istraživanje koje je potpuno originalno, koje pruža značajan i naučni i društveni doprinos – rad, stvaralaštvo ili kreaciju koji su uspešno osmišljeni, realizovani i potvrđeni od stručnih tela. To je, ili bi bar trebalo da bude, težak i spor posao koji traje godinama i koji za posledicu treba da ima remek-delo trajne vrednosti.

S druge strane, medicinski „doktori” ovladavaju tek reproduktivnim znanjima, onim memorisanim ili, u najboljem slučaju, praktičnom veštinom. Njihov trud je daleko od kreacije novostvorene vrednosti. I upravo iz tog razloga ne bismo smeli da mešamo „babe i žabe” – doktori su doktori nauka, a „doktori” su samo lekari.

Toma Milosavljević,
specijalni ratni izveštač

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
Квазимодо је опет победио сам себе ! Шта ћемо ништа не зна.
Dejan
Ova nelogicnost je i mene kopkala ranije. Bilo mi je nelogicno da postoji isti naziv za "medicinske doktore" i doktore nauka. Dakle ljude takodje najviseg strucnog obrazovanja ali koji su doktorat stekli nekim otkricem i naucnim radom. Zvuci isto ali nije. Mada ako cemo ruku na srce, i doktori nauka su devalvirali jer ih ima dosta a za njihove epohalne naucne radove niko ne zna niti vidi njihov efekat. Da su stvarno primenjivani tako strogi kriterijumi, ne bi bilo ni 20 dr nauka
Milan Jovanovic
Poštovani Tomislave, i poštovana redakcijo (koja odobrava ovakve tekstove), da li znate koje je u državi Srbiji a i u drugim državama sveta STRUČNO ZVANJE koje se stiče diplomiranjem na Medicinskom fakultetu? Ako ne znate - pomoći ću vam: doktor medicine. Da bismo "ovladavali tek reproduktivnim znanjima, ili u najboljem slučaju praktičnom veštinom" put je jako dug - deset do 12 godina. Mnogo je više magistara nego njihovih naučnih doprinosa stvorenih ex nihilo, nego lekara nastalih ex nihilo.
Zoran
Kad zavrsis medicnu u Srbiji ti pise Dooktor Medicine. U Americi pise Medical doctor. Ali Ameri imaju PhD umesto doktro nauka. A vi po Srbiji ne mozete da se dogovorite ni o vaznijim stvarima, kamoli oko ovih sitnica.
Земунац
Сложио бих се са вама да смо у некој другој земљи, али код нас лекар се постаје са завршеним медицинским факултетом који траје 6 година. Ја бих прихватио ваше мишљење да су лекари почели прво са средњом медицинском школом, па наставили даље са учењем као што се и ради у неким земљама. Овако добијамо лекаре који по завршетку студија не знају да дају обичну инјекцију, јер се то учи у средњој школи, а не у гимназији одакле већина студената долази. Иначе назив доктор медицине је традиционалан.
Rile
Lekari su doktori medicine sa obrazovanjem u nivou mastera. Magistarski rad nije originalan već samostalan. Sada je to master koji može biti akademski i strukovni. Doktorat nauka sadrži originalan naučni doprinos.
Mr Dragan D
Master i magistarski nisu isto. Master i diplomirani su isto. Proučite malo zakon i propise u oblasti obrazovanja
Milen
Pa nije baš tako, u diplomama farmaceuta stoji "magistar farmacije" iako nisu magistrirali već su samo diplomirali, to je prihvaćena titula. Pravnik koji je između dva svetska rata diplomirao na Pravnom fakultetu u Subotici dobijao je diplomu sa titulom "doktor prava" iako nije doktorirao. Zato i danas stariji seljaci u Vojvodini advokata oslovljavaju sa "doktore". U Austriji danas svi advokati po upisu u komoru ispred imena dodaju "Dr." iako su samo diplomirani pravnici. Nije tako striktno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.