Европа је само појам на мапи

Нови потмули ратни походи на „(не)послушне” европске државе никли су оног тренутка када је Европска економска заједница прерасла у Европску унију. Уместо економске, постала је политичка организација, а данас већ војно-политичка. Та преоријентација је крајем осамдесетих година прошлог века до појединости ситним везом испланирана у војно-политичком арсеналу и даље најјаче силе на свету. Све је у Европи данас подређено интересима Сједињених Америчких Држава. Њихов језик се чита само између редова, никако контекстуално, а кад вам нешто обећају очекујте да ће вам за пружену руку неосетно узети и душу. Тај језик вам говори да „морате” бити послушни, јер ћете у супротном, пре или касније, бити „награђени” – у почетку узбунама, побунама и превратима, а потом минама, гранатама, уранијумским и другим бомбама са раздаљина које не можете контролисати – све до поробљавања.

Дакле Европа и европска политика данас не постоји. Разорена је. Западна је зауздана НАТО-ом и игра на америчку музику. Постала је само део европске мапе. Део источне прикључио се западној и Сједињеним Америчким Државама очекујући велики просперитет. Војно-политички јој не припадају Руска Федерација, Белорусија, Србија, Босна и Херцеговина, на клацкалици су Молдавија, Финска и Шведска, а највишу цену тренутно плаћа ратом захваћена Украјина, пошто су напади на Србију 1999. године, а потом и на друге земље Северне Африке и Блиског истока остали некажњени (ко може да их казни?).

Говоре: „Ми (НАТО) нисмо у рату”. Може ли им се поверовати кад су милионе тона разног оружја и муниције испоручили (и још испоручују или, боље, продају на кредит) Украјини, имају своје војно-политичке стручњаке и на украјинској територији, пружају јој целокупну војну логистику, укључујући и сателитску, да не говоримо о стотинама милијарди долара (или евра) финансијске „подршке”. То и јавно потврђују – не крију – хајде, верујте им. А шта још стоји иза онога што не саопштавају, а раде у потаји? Ратоваће до последњег Украјинца – обећавају. А могли су тим стотинама милијарди долара (или евра) да од Украјине направе елдорадо, уместо праха и пепела, и да хране пола света уз огромну економску добит.

Сада би чак и да преселе немачку индустрију у САД, јер, забога, Немачка нема енергетских ресурса да настави производњу, пошто је принуђена да се лиши доступних извора с истока. Тешко је данас, у 21. веку, рaзумети империју у походу на исток, уз гесло „America First”. Да ли је то сав остали свет захватило неко лудило или амнезија, па не разуме, чак и после свих ратова које су  САД изгубиле, остављајући пустош за собом или су САД осилиле до бесвести?

Америчка база код Урошевца носи име „Бондстил”, по имену америчког војника из вијетнамског рата Џејмса Бондстила, рођеног 1947. године, кад и моја маленкост. Били смо на различитим странама. Док је он успешно ратовао и зарадио одликовање убијајући Вијетнамце, ми средњошколци и касније студенти мирно смо носили транспаренте против рата у Вијетнаму. По повлачењу САД из Вијетнама, Џејмс је живео на Аљасци (чудан избор) и погинуо у саобраћајној несрећи 1987. године у 40. години живота. Самим именовањем те базе по америчком војнику из вијетнамског рата (слава му, можда није вољно отишао да штити америчке интересе баш у Вијетнаму) одаје се почаст америчким ратним походима у којима су недужни гинули и Срби, Либијци, Ирачани, Сиријци и многи други. Данас гину Украјинци с изнуђеним непријатељем, Русима. Дискутабилно је ко је прави а ко изнуђени агресор, а трагедија је за Украјину и свет што рат бесни и што му се не види крај.

Некада је Европа била Стара цивилизација. У њеној политици данас је од ње остала само поцепана мапа на којој се сучељавају неевропски интереси сваке врсте које остварују управо њени исељеници, настањени на територији Сједињених Америчких Држава. Враћају се да поробе исток, пошто на западу више немају шта да освоје. Питање опстанка света је да ли ће прорадити свест и савест код једних и других и да ли ће се успоставити нека граница обостране толеранције. Глобализација света с либерално-реформистичким концептом, без историје и револуције, само је варка иза које се крије велика империја с једностраним интересима силе. Победа било које од њих не доноси ништа добро. Зато Европа мора да поврати достојанство Старе цивилизације и да зрачи културом да би очувала цивилизацијске тековине стваране кроз векове и миленијуме – у обратном случају, примичемо се вулканском гротлу.

Миодраг Србљак,
Краљево