И част и обавеза
За разлику од природних богатстава која, нажалост, (још) нису ушла у светску баштину, са споменицима културе смо имали више среће. Чак неколико њих се већ налази на Унесковој листи.
Први споменик културе из Србије који је уписан на листу светске баштине још 1979. године јесте стари Рас са Сопоћанима који подразумева 16 катастарских општина, а међу њима и археолошко налазиште, старо језгро града Новог Пазара, цркву Светог Петра, манастир Пазариште и Ђурђеве ступове – рекла нам је Брана Стојковић-Павелка, архитекта – конзерватор у Републичком заводу за заштиту споменика.
Неколико година касније, 1986. године, на листи светског добра нашао се манастир Студеница.
– Већ 2004. године на Унесковој листи је био манастир Дечани, да би се две године касније та номинација проширила и назвала средњовековни споменици на Косову, где спадају Пећка патријаршија, Грачаница и црква Богородице Љевишке у Призрену.
Ове године на исту листу је уписано и археолошко налазиште Гамзиград " Ромулијана, Галеријева палата.
– То што се споменици културе Србије налазе на Унесковој листи светских добара нам много значи и у туристичком смислу. Али, то није само признање и част нашој култури и културним добрима, већ подразумева и обавезу да их чувамо и унапређујемо – закључила је Брана Стојковић-Павелка.
Ипак, били смо радознали и да путем Интернета сазнамо шта пише на Унесковом званичном сајту и њиховој веб-страници World Haritage List. Осим назива споменика културе који су ту наведени истим редом, како смо их и ми набројали, налази се и њихов кратак опис. Тако за стари Рас пише да је то прва престоница српске средњовековне државе који садржи импресивне споменике, утврђења, цркве и манастире. За манастир Студеницу, оно што и ми, наравно, знамо, да је тај православни манастир из 12. века, задужбина Стефана Немање. Занимљива је следећа ставка – "средњовековни манастири који се налазе у Аутономној Покрајини Косово", уз додатак да су такође и на листи угрожених попут оних у Авганистану или Ираку. На крају, кратко објашњење за Гамзиград гласи: ту је владао римски император Валеријус Галеријус Максимијанус, а реч је о комплексу палата, базилика, купатила...
Сурфујући по овом сајту, било нам је занимљиво и да сазнамо који су критеријуми да се неки споменик културе уврсти у светску баштину и између осталог смо нашли: да морају да имају универзалну вредност, да буду врхунска дела архитектуре или технике рада или монументално уметничко дело, да буду део културне традиције и цивилизације великог историјског значаја....Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
