Какво је стање људских права у Србији

Чак 86 одсто грађана наше земље сматра да радна права у Србији нису адекватно заштићена, те да положај мушкараца и жена на тржишту рада није једнак и равноправан. Овакву перцепцију грађана  додатно поткрепљују званични подаци Заштитника грађана, који говоре да је највећи број покренутих поступака управо у области радних права, као и у области економских и имовинских права. Скоро две трећине грађана сматра да им месечна примања не омогућавају достојанствен живот, што потврђује и званична статистику о просечној заради, инфлацији и просечној потрошачкој корпи, показало је истраживање Београдског центра за људска права под називом „Оцени своја права“, које је објављено на Међународни дан људских права, који се свугде у свету обележава данас.

Како показују резултати овог истраживања, које је обављено на узорку од 10.000 испитаника, више од 80 одсто грађана сматра да држава не обезбеђује адекватну здравствену заштиту, као и да у Србији нема квалитетног и праведног система образовања. Чак две трећине грађана сматра да жене и мушкарци нису равноправни у друштву, а те разлике потврђују и доступни подаци у погледу запошљавања и тржишта рада из 2021. године. Они показују да је незапослено 37 одсто мушкараца у односну на 53 процента незапослених жена, као и да одсуство за негу деце углавном користе жене.

Чак 91 одсто грађана сматра да се држава неефикасно бори против насиља у породици, а само у овој години 25 жена убијено је у породичном насиљу. И док 69 одсто грађана сматра да ЛГБТ особе треба да  имају иста права као и сви остали грађани Србије, тек 47 процента њих сматра да Србија треба да усвоји закон о истополним заједницама којим би се законски регулисао читав низ права за ЛГБТ популацију у Србији.

Висок проценат особа који је учествовао у овом истраживању сматра да им је угрожена слобода окупљања, односно да им држава не штити једнако и под истим условима право да изразе свој став по одређеном питању. Више од 70 одсто грађана сматра да њихови лични подаци нису адекватно заштићени на интернету, а преко 80 одсто њих оцењује да је говор мржње заступљен у јавној сфери.