Kakvo je stanje ljudskih prava u Srbiji

Čak 86 odsto građana naše zemlje smatra da radna prava u Srbiji nisu adekvatno zaštićena, te da položaj muškaraca i žena na tržištu rada nije jednak i ravnopravan. Ovakvu percepciju građana  dodatno potkrepljuju zvanični podaci Zaštitnika građana, koji govore da je najveći broj pokrenutih postupaka upravo u oblasti radnih prava, kao i u oblasti ekonomskih i imovinskih prava. Skoro dve trećine građana smatra da im mesečna primanja ne omogućavaju dostojanstven život, što potvrđuje i zvanična statistiku o prosečnoj zaradi, inflaciji i prosečnoj potrošačkoj korpi, pokazalo je istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava pod nazivom „Oceni svoja prava“, koje je objavljeno na Međunarodni dan ljudskih prava, koji se svugde u svetu obeležava danas.

Kako pokazuju rezultati ovog istraživanja, koje je obavljeno na uzorku od 10.000 ispitanika, više od 80 odsto građana smatra da država ne obezbeđuje adekvatnu zdravstvenu zaštitu, kao i da u Srbiji nema kvalitetnog i pravednog sistema obrazovanja. Čak dve trećine građana smatra da žene i muškarci nisu ravnopravni u društvu, a te razlike potvrđuju i dostupni podaci u pogledu zapošljavanja i tržišta rada iz 2021. godine. Oni pokazuju da je nezaposleno 37 odsto muškaraca u odnosnu na 53 procenta nezaposlenih žena, kao i da odsustvo za negu dece uglavnom koriste žene.

Čak 91 odsto građana smatra da se država neefikasno bori protiv nasilja u porodici, a samo u ovoj godini 25 žena ubijeno je u porodičnom nasilju. I dok 69 odsto građana smatra da LGBT osobe treba da  imaju ista prava kao i svi ostali građani Srbije, tek 47 procenta njih smatra da Srbija treba da usvoji zakon o istopolnim zajednicama kojim bi se zakonski regulisao čitav niz prava za LGBT populaciju u Srbiji.

Visok procenat osoba koji je učestvovao u ovom istraživanju smatra da im je ugrožena sloboda okupljanja, odnosno da im država ne štiti jednako i pod istim uslovima pravo da izraze svoj stav po određenom pitanju. Više od 70 odsto građana smatra da njihovi lični podaci nisu adekvatno zaštićeni na internetu, a preko 80 odsto njih ocenjuje da je govor mržnje zastupljen u javnoj sferi.