Летонија забранила руски опозициони канал

Сваки рат у једном тренутку сваког појединца, ма колико он то покушавао да избегне, доведе у ситуацију да повуче линију између „наших” и „њихових”. Кад је новинар телевизијског канала Дожд пре неколико дана у програму уживо рекао „наша војска” – мислећи на руску – не само да је запечатио своју професионалну судбину и функционисање медија за који је радио у Риги, него је показао да је та линија „наших” и „њихових” толико црвена и дебела да нема повратка.

Новинар Алексеј Коростељев рекао је да би телевизијски канал „могао да помогне” многим руским војницима. Он је Рус, додуше, опозиционо настројени Рус, као и редакција канала који је још у марту у Русији проглашен страним агентом и забрањен. Москва није уважила њихово противљење рату и они су се тада преселили у Летонију и наставили рад.

Национална припадност у балтичким државама већ дужи низ година више је политичко него национално питање, наравно – у односу према Русима. Десет месеци рата у Украјини учинило је да је граница између опозиционог и „правог” Руса све тања.

Регулаторна комисија за електронске медије Летоније Дожду је у уторак одузела лиценцу за емитовање „због претње националној безбедности и јавном реду”. Та одлука, сходно законодавству, односи се и на целу ЕУ.

Телевизијски канал је оптужбе назвао апсурдним и обећао да ће с радом наставити на „Јутјубу”. Међутим, све се закомпликовало и покренуло бројна питања, како за саме новинаре, директора и уредника канала, тако и за јавност. Многи су поставили питање смисла „независног” новинарства и уопште положаја и улоге медија.

Русија није могла да добије бољи поклон и, наравно, искористила га је. Закључак је да једноставно више нема добрих Руса – сви Руси су непријатељи. Такође се наглашава да је овај канал, који је сматран оштро опозиционим, радио 12 година у Русији, а у ЕУ – само неколико месеци. Портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова написала је на „Телеграму”: „Нису помогли ни папири о лојалности локалним специјалним службама, које су потписали запослени у Дожду. Запамтите, нико нигде не воли издајнике.”

Новинар који је у програму уживо рекао „наша” војска одмах је добио отказ. Медиј је кажњен с 10.000 евра, али је летонски радиодифузни савет, на седници која је трајала 30 минута, донео одлуку да се Дожду одузме лиценца. „Независни” медији, тачније медији независни од Москве, попут Медузе, која је такође измештена ван Русије, стали су заштиту Дожда. Они су око себе окупили бројне организације које су потписивањем петиције устале против овакве одлуке власти у Риги. Да ли што мисле да је новинар био у праву да као Рус каже да је руска војска „његова”, да ли због тога што су схватили да више није довољно што су опозициони Руси или су забринути због даљег финансирања и опстанка својих медија ван матице?

Главна уредница забрањеног медија Наталија Синдејева, пре одлуке о забрани, објавила је видео-снимак у којем је уплакана говорила о томе да је управа погрешила што је дала отказ свом новинару. Рекла је да се сва четири дана након отпуштања новинара осећала као „одвратни гмаз”. Извинила се новинару и публици и рекла да су учинили подлост према „особи која је с нама”. У том емотивном наступу опет је било много употребе присвојног придева „наш”, што је умножавало питање: Ко је онда „њихов”?

„Она је и јавно замолила Коростељева и новинаре који су дали отказе после његовог отпуштања, да се врате. Позиву да се редакција поново окупи у старом саставу придружио се и директор Тихон Џадко, који је нагласио да је Дожд у Русији сваког месеца гледало више од 13 милиона људи.

Одлуку летонских власти назвао је апсурдном и рекао да је против здравог разума. Говорио је о томе шта значи „наша” војска, о поруци која је изречена руском народу. „Наша војска чини злочине. Не војска планете Алфа Кентаур, него наша – грађани Руске Федерације – чине злочине”, рекао је он и додао да канал Дожд „јесте и биће против незаконите анексије Крима, против инвазије Руске Федерације на Украјину и увек ће чинити све што је могуће да истина о томе стигне до што већег броја људи, у Руској Федерацији и ван њених граница”.

Помињање Крима испровоцирано је изјавом председника Савета за електронске медије Ивара Аболинса да је Дожд у својим временским прогнозама више пута објављивао мапу Русије са Кримом у њеном саставу. Џадко је на то одговорио да је временска прогноза као рубрика на Дожду укинута још 2014. године, ако га сећање не вара, чак и пре анексије Крима.

Неки руски медијски аналитичари сматрају да се Дожд, као руски опозициони канал, сада показао бескорисним за Запад. Његова основна функција била је да „пумпа” руску омладину и да међу њом формира негативан став према руској власти и дуги низ година он је то и радио.

Одласком изван Русије смањила се могућност утицаја на руску публику. Онај део становништва који се противио рату у Украјини у великој мери је напустио Русију. Они умерени либерали, који имају патриотска осећања према држави, нису подржали Дождову отворено проукрајинску линију. И ту се резервоар за утицај исцрпио, а западне власти су коначно постале разочаране способношћу руских либерала да некако утичу на власт у Русији.