Безвизни режим са ЕУ (ни)је угрожен

Мало је вероватно да би Европска унија могла у скоријој будућности да скине Србију са беле Шенген листе и да поново уведе визе. Ипак, уколико рат у Украјини потраје, могло би се догодити да средином следеће године и ова тема буде на столу министара спољних послова држава ЕУ.

Претње да би грађани и грађанке могле поново за туристичка путовања могли да чекају у редовима испред амбасада, које периодично стижу пре свега из Немачке, али и Холандије могу се тумачити као средство притиска на Београд због не усклађивања спољне политике. Не увођење санкција Руској федерацији је главни разлог зашто се наша држава налази на тапету махом левих политичких групација.

Представнички дом Холандије усвојио је 8. децембра резолуцију којом позива своју владу да се у Бриселу заложи за привремену суспензију безвизног режима за Србију, уколико се Србија не усагласи са визном и спољном политиком ЕУ. Овај предлог је имао подршку и владајуће коалиције и опозиционих посланика. Поднели су га два посланика из две највеће партије владајуће коалиције, Јерун ван Вајнгарден из Народне странке за слободу и демократију и Схорд Схордсма из странке Демократе 66. Међутим, предлог је подржао и представник опозиционе Социјалистичке партије, Јаспер ван Дајк.

Посланик Ван Вајнгарден поделио је на твитеру да је његов предлог добио подршку представничког дома холандског парламента.

„Доњи дом подржава наш предлог за строжи приступ Србији ако председник Вучић не подржи санкције Русији. Прекид процеса придруживања Србије ЕУ могао би да постане опција. Нећемо оклевати да га користимо,” поручио је Ван Вајнгарден.

Месец дана раније и Странка слободних демократа, која је део власти у Немачкој и либерала у Европском парламенту, позвала је на прекид преговора о приступању Србије у ЕУ, преноси немачки Шпигл. Наводе да су разлози не само миграције из земаља „трећег света” већ и због тога што наша земља није ускладила своју спољну политику са ЕУ.

Правник Милан Антонијевић каже за „Политику” да таква процедура постоји и када су стављали на Шенген листу да је услов била не само она која су везана за миграције, већ и нека питања која су вредносна. Наводи да ово питање увођења санкција на тај начин и треба гледати.

„Ви имате Србију која јесте гласала пред УН, ОЕБС-ом и била је уз земље које су осудиле Руску агресију на Украјину, али је друго питање да ли и на који начин желите да режиму у Москви да пошаљете јаснију поруку путем увођења санкција. Као што у животу не желите да седите са онима који подржавају насиље, тако верујем да ни европски парламентарци не желе на такав начин да подржавају земљу која није увела санкције. То јесте питање одлуке државе и тиме шаљете поруку грађанима и грађанкама Србије која јесте озбиљна и као такву је треба схватити да све оно што се упућује од порука, колико год да су дипломатске и политичке оне су врло озбиљне и на тај начин их и треба посматрати”, каже Милан Антонијевић.

Наш саговорник истиче да треба водити рачуна о улози парламента у Холандији. У институционалном систему Холандије, Парламент има мандат да да смернице Влади за вођење спољне политике. Примера ради, када је Холандија блокирала отварање преговора са Албанијом, таква иницијатива дошла је из парламента.

„Тамо се глас посланика слуша и влада води рачуна о декларацијама које се усвајају. Они формулишу све политике владе и у крајњем случају дају смернице тако да их влада поштује”, каже Антонијевић.

Да би се са речи прешло на дела, правила ЕУ су јасна и кажу да се механизам може покренути ако дође до значајног повећања и нелегалних миграција, повећаног броја захтева за азил и несарадње око прихватања људи којима је азил у Унији одбијен.

Србија не испуњава ниједан од ових услова, због чега је вест да је могуће да се укину визе само медијски спин оних који желе да умање значај европских интеграција, сматрају аналитичари.

„За доношење свих одлука потребна је сагласност свих 27 чланица ЕУ. Али ако би се покренуо овај механизам онда би се јасно ставило до знања да се не слажу са политиком коју наша земља води по питању санкција Русији. У питању је вредносни систем јер на западу се сматра да не треба да неко подржава насилника, а то је у овом случају Русија и морамо озбиљно да водимо рачуна о томе”, каже Милан Антонијевић.

Ипак, тешко је очекивати да до тога дође, јер је визна либерализација највећи успех досадашњег процеса интеграција. То је договорено још 2009. године, али све што усвајају парламенти на западу могло би да буде део могућег за почетак дипломатског зида према Србији, који би могао временом да врати визе.