Bezvizni režim sa EU (ni)je ugrožen

Malo je verovatno da bi Evropska unija mogla u skorijoj budućnosti da skine Srbiju sa bele Šengen liste i da ponovo uvede vize. Ipak, ukoliko rat u Ukrajini potraje, moglo bi se dogoditi da sredinom sledeće godine i ova tema bude na stolu ministara spoljnih poslova država EU.

Pretnje da bi građani i građanke mogle ponovo za turistička putovanja mogli da čekaju u redovima ispred ambasada, koje periodično stižu pre svega iz Nemačke, ali i Holandije mogu se tumačiti kao sredstvo pritiska na Beograd zbog ne usklađivanja spoljne politike. Ne uvođenje sankcija Ruskoj federaciji je glavni razlog zašto se naša država nalazi na tapetu mahom levih političkih grupacija.

Predstavnički dom Holandije usvojio je 8. decembra rezoluciju kojom poziva svoju vladu da se u Briselu založi za privremenu suspenziju bezviznog režima za Srbiju, ukoliko se Srbija ne usaglasi sa viznom i spoljnom politikom EU. Ovaj predlog je imao podršku i vladajuće koalicije i opozicionih poslanika. Podneli su ga dva poslanika iz dve najveće partije vladajuće koalicije, Jerun van Vajngarden iz Narodne stranke za slobodu i demokratiju i Shord Shordsma iz stranke Demokrate 66. Međutim, predlog je podržao i predstavnik opozicione Socijalističke partije, Jasper van Dajk.

Poslanik Van Vajngarden podelio je na tviteru da je njegov predlog dobio podršku predstavničkog doma holandskog parlamenta.

„Donji dom podržava naš predlog za stroži pristup Srbiji ako predsednik Vučić ne podrži sankcije Rusiji. Prekid procesa pridruživanja Srbije EU mogao bi da postane opcija. Nećemo oklevati da ga koristimo,” poručio je Van Vajngarden.

Mesec dana ranije i Stranka slobodnih demokrata, koja je deo vlasti u Nemačkoj i liberala u Evropskom parlamentu, pozvala je na prekid pregovora o pristupanju Srbije u EU, prenosi nemački Špigl. Navode da su razlozi ne samo migracije iz zemalja „trećeg sveta” već i zbog toga što naša zemlja nije uskladila svoju spoljnu politiku sa EU.

Pravnik Milan Antonijević kaže za „Politiku” da takva procedura postoji i kada su stavljali na Šengen listu da je uslov bila ne samo ona koja su vezana za migracije, već i neka pitanja koja su vrednosna. Navodi da ovo pitanje uvođenja sankcija na taj način i treba gledati.

„Vi imate Srbiju koja jeste glasala pred UN, OEBS-om i bila je uz zemlje koje su osudile Rusku agresiju na Ukrajinu, ali je drugo pitanje da li i na koji način želite da režimu u Moskvi da pošaljete jasniju poruku putem uvođenja sankcija. Kao što u životu ne želite da sedite sa onima koji podržavaju nasilje, tako verujem da ni evropski parlamentarci ne žele na takav način da podržavaju zemlju koja nije uvela sankcije. To jeste pitanje odluke države i time šaljete poruku građanima i građankama Srbije koja jeste ozbiljna i kao takvu je treba shvatiti da sve ono što se upućuje od poruka, koliko god da su diplomatske i političke one su vrlo ozbiljne i na taj način ih i treba posmatrati”, kaže Milan Antonijević.

Naš sagovornik ističe da treba voditi računa o ulozi parlamenta u Holandiji. U institucionalnom sistemu Holandije, Parlament ima mandat da da smernice Vladi za vođenje spoljne politike. Primera radi, kada je Holandija blokirala otvaranje pregovora sa Albanijom, takva inicijativa došla je iz parlamenta.

„Tamo se glas poslanika sluša i vlada vodi računa o deklaracijama koje se usvajaju. Oni formulišu sve politike vlade i u krajnjem slučaju daju smernice tako da ih vlada poštuje”, kaže Antonijević.

Da bi se sa reči prešlo na dela, pravila EU su jasna i kažu da se mehanizam može pokrenuti ako dođe do značajnog povećanja i nelegalnih migracija, povećanog broja zahteva za azil i nesaradnje oko prihvatanja ljudi kojima je azil u Uniji odbijen.

Srbija ne ispunjava nijedan od ovih uslova, zbog čega je vest da je moguće da se ukinu vize samo medijski spin onih koji žele da umanje značaj evropskih integracija, smatraju analitičari.

„Za donošenje svih odluka potrebna je saglasnost svih 27 članica EU. Ali ako bi se pokrenuo ovaj mehanizam onda bi se jasno stavilo do znanja da se ne slažu sa politikom koju naša zemlja vodi po pitanju sankcija Rusiji. U pitanju je vrednosni sistem jer na zapadu se smatra da ne treba da neko podržava nasilnika, a to je u ovom slučaju Rusija i moramo ozbiljno da vodimo računa o tome”, kaže Milan Antonijević.

Ipak, teško je očekivati da do toga dođe, jer je vizna liberalizacija najveći uspeh dosadašnjeg procesa integracija. To je dogovoreno još 2009. godine, ali sve što usvajaju parlamenti na zapadu moglo bi da bude deo mogućeg za početak diplomatskog zida prema Srbiji, koji bi mogao vremenom da vrati vize.