Липицанери из Српске на листи Унеска

Бањалука – На листи светске баштине завештана је још једна необична традиција која се везује за Републику Српску. Списак на листи Унеска на ком се бележе светске специфичности допуњен је традицијом узгоја липицанера, ретком дисциплином која се укоренила посебно у Прњавору, који се налази надомак Бањалуке.

Наиме, Међународни комитет за очување нематеријалног културног наслеђа човечанства, уписао је традицију узгајања коња липицанаца у БиХ и још неколико држава 2. децембра ове године на Унеско репрезентативну листу нематеријалне баштине.

Липицанери из БиХ који су уврштени на ову листу налазе се на ергели „Вучијак” у Прњавору, градићу у Српској, који је од Бањалуке удаљен око 40 километара. Крда грациозних коња на испаши редак су призор који се може видети на овим просторима.

На ергели „Вучијак” у Прњавору тренутно има 120 коња липицанске расе, а у Српској постоји и 10 приватних узгајивача који у свом поседу имају око 230 грла. Ергела у Прњавору једина је у Босни и Херцеговини која узгаја светски познату пасмину коња – чистокрвне липицанере, са свим потребним педигреима и ДНК анализом сваког грла. Ергела „Вучијак” основана је 1946, била је у власништву СФРЈ и служила је за потребе ЈНА. Од априла 2015. већински власник ове ергеле је Влада Републике Српске.

Како су објаснили у овој ергели, липицанери се користе у шпанској краљевској школи јахања, док су на бечком двору служили за параде. Заљубљеници у коњичке спортове складност њихових покрета пореде с балетом. У овој ергели имају свих шест признатих лоза липицанера.

Врста је настала у 16. веку и постала једна од најпознатијих у свету – због грациозног изгледа, погодности за дресуру и радних способности. Данас представља културне вредности Европе, наводе у „Вучијаку”.

Међународну номинацију липицанера на репрезентативну листу нематеријалне културне баштине покренула је Словенија, а у том пројекту учествује и РС испред БиХ, заједно са Словачком, Мађарском, Хрватском и Италијом. Директор Музеја Републике Српске Давор Стрика рекао је да је уписивањем узгајања коња липицанера на листу Унеска доказ да Српска има богату културу и традицију.

Он је подсетио да је традиција узгоја липицанера трећи елемент који је уписан на Унескову листу, јер су „змијански вез” и „брање траве иве на Озрену” уписани 2014. и 2018. године. Он је најавио да се ради на припреми још једног елемента који би могао бити номинован за Унескову листу, а реч је о ”густом козарачком колу”.

Помоћница министра за културу Тања Ђаковић рекла је да Република Српска на прелиминарној листи нематеријалног културног наслеђа тренуто има 25 елемената који имају могућност за номинацију на Унескову листу, Листу добрих пракси и Листу угрожених елемената. По њеним речима, Невесињска олимпијада вредан је елемент који заслужује упис и враћена је „на дораду” како би у наредном периоду била разматрана за упис на Унескову листу. Она је поручила да Српска са Србијом баштини доста заједничких елемената. „Упис на Унескову листу је тек почетак приче и на овај начин ми штитимо културно наслеђе и наш идентитет и промовишемо нашу културу, те је преносимо са генерације на генерацију”, навела је Ђаковићева.