Lipicaneri iz Srpske na listi Uneska

Banjaluka – Na listi svetske baštine zaveštana je još jedna neobična tradicija koja se vezuje za Republiku Srpsku. Spisak na listi Uneska na kom se beleže svetske specifičnosti dopunjen je tradicijom uzgoja lipicanera, retkom disciplinom koja se ukorenila posebno u Prnjavoru, koji se nalazi nadomak Banjaluke.

Naime, Međunarodni komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, upisao je tradiciju uzgajanja konja lipicanaca u BiH i još nekoliko država 2. decembra ove godine na Unesko reprezentativnu listu nematerijalne baštine.

Lipicaneri iz BiH koji su uvršteni na ovu listu nalaze se na ergeli „Vučijak” u Prnjavoru, gradiću u Srpskoj, koji je od Banjaluke udaljen oko 40 kilometara. Krda gracioznih konja na ispaši redak su prizor koji se može videti na ovim prostorima.

Na ergeli „Vučijak” u Prnjavoru trenutno ima 120 konja lipicanske rase, a u Srpskoj postoji i 10 privatnih uzgajivača koji u svom posedu imaju oko 230 grla. Ergela u Prnjavoru jedina je u Bosni i Hercegovini koja uzgaja svetski poznatu pasminu konja – čistokrvne lipicanere, sa svim potrebnim pedigreima i DNK analizom svakog grla. Ergela „Vučijak” osnovana je 1946, bila je u vlasništvu SFRJ i služila je za potrebe JNA. Od aprila 2015. većinski vlasnik ove ergele je Vlada Republike Srpske.

Kako su objasnili u ovoj ergeli, lipicaneri se koriste u španskoj kraljevskoj školi jahanja, dok su na bečkom dvoru služili za parade. Zaljubljenici u konjičke sportove skladnost njihovih pokreta porede s baletom. U ovoj ergeli imaju svih šest priznatih loza lipicanera.

Vrsta je nastala u 16. veku i postala jedna od najpoznatijih u svetu – zbog gracioznog izgleda, pogodnosti za dresuru i radnih sposobnosti. Danas predstavlja kulturne vrednosti Evrope, navode u „Vučijaku”.

Međunarodnu nominaciju lipicanera na reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine pokrenula je Slovenija, a u tom projektu učestvuje i RS ispred BiH, zajedno sa Slovačkom, Mađarskom, Hrvatskom i Italijom. Direktor Muzeja Republike Srpske Davor Strika rekao je da je upisivanjem uzgajanja konja lipicanera na listu Uneska dokaz da Srpska ima bogatu kulturu i tradiciju.

On je podsetio da je tradicija uzgoja lipicanera treći element koji je upisan na Uneskovu listu, jer su „zmijanski vez” i „branje trave ive na Ozrenu” upisani 2014. i 2018. godine. On je najavio da se radi na pripremi još jednog elementa koji bi mogao biti nominovan za Uneskovu listu, a reč je o ”gustom kozaračkom kolu”.

Pomoćnica ministra za kulturu Tanja Đaković rekla je da Republika Srpska na preliminarnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa trenuto ima 25 elemenata koji imaju mogućnost za nominaciju na Uneskovu listu, Listu dobrih praksi i Listu ugroženih elemenata. Po njenim rečima, Nevesinjska olimpijada vredan je element koji zaslužuje upis i vraćena je „na doradu” kako bi u narednom periodu bila razmatrana za upis na Uneskovu listu. Ona je poručila da Srpska sa Srbijom baštini dosta zajedničkih elemenata. „Upis na Uneskovu listu je tek početak priče i na ovaj način mi štitimo kulturno nasleđe i naš identitet i promovišemo našu kulturu, te je prenosimo sa generacije na generaciju”, navela je Đakovićeva.