Струјa и гас погураће инфлацију

Поскупљења се не заустављају и расту цена као да се не види крај. По речима челних људи Народне банке (НБС), досадашњи ниво инфлације с октобарских 15 одсто још није њен врх. Цене ће да расту и зато што је најављено поскупљење енергената с први јануаром 2023. И то струје за осам, а гаса за 11 одсто, јер се оне уграђују у све оно што привреда произведе. У НБС кажу да повећање цене струје и гаса за привреду индиректно може да утиче на инфлацију, јер она може део тог поскупљења енергената да пребаци на крајње потрошаче.

„С обзиром на то да је реч о релативно умереном поскупљењу, на које је привреда вероватно већ у својим интерним планова рачунала, не очекујемо значајније ефекте ни по овом основу”, одговарају у централној банци на наше питање о утицају ових поскупљења на општи раст цена. Иначе, учешће цене струје за домаћинства у индексу потрошачких цена за 2022. годину износи 5,1 одсто, а учешће природног гаса за домаћинства у индексу потрошачких цена износи 0,3 одсто.

„Имајући то у виду, директни ефекат потенцијалног повећања цене струје за, рецимо, 10 одсто колико се помињало у медијима на укупну инфлацију износио би 0,5 процентних поена, док би потенцијално повећање цене природног гаса за 10 одсто директно утицало на раст инфлације за 0,03 процентна поена”, кажу у НБС уз ограду да се у медијима помињало повећање цене гаса од 11 одсто. Централна банка редовно прави пројекције о кретању инфлације и приликом израде последњих, објављених у новембарском извештају о инфлацији, она је као претпоставку имала стопе раста цене струје и гаса које су сличне наведеним, тако да не очекују да по том основу остварена инфлација у наредних неколико месеци одступи од оне коју пројектујемо.

„Наведена поскупљења енергената за домаћинства не би требало да утичу на опадајућу путању инфлације након првог тромесечја наредне године, што је наша званична пројекција. Дакле, заједно посматрано истовремено поскупљење струје и природног гаса за по, рецимо, 10 одсто допринело би инфлацији за нешто мало више од пола процентног поена, при чему смо на то у принципу и рачунали”, кажу у НБС.

Да је прогнозирање инфлације и привредног раста незахвалан у овим условима види се из њихове пројекције која је објављена три месеца раније, тачније средином августа. Тада је НБС предвиђала да ће и у случајевима нижег светског привредног раста, као и евентуалног прекида снабдевања гасом зоне евра, што су назвали црним сценаријом, наш привредни раст ипак бити задржана на нивоу од три до три и по одсто БДП-а, а да ће инфлација на годишњем нивоу за ову годину бити највише 11,9 одсто. Сада, у новембарском извештају говори се о привредном расту у распону од два до три одсто за ову и наредну годину, а уз претпоставку да се настави поскупљење енергената на светском нивоу, што је такође црни сценарио, инфлација би и у 2023. години могла да остане висока, на годишњих 14,6 одсто, што значи да практично не би било никаквог пада цена.

Ако је за утеху, према резултатима анкете агенције Ипсос, представници финансијског сектора очекују да ће инфлација у октобру 2023. године бити на нивоу од осам одсто. Краткорочна инфлациона очекивања представника привреде (период за годину дана унапред) у октобру су наставила да се крећу око нивоа забележеног у септембру од 10 и сада износе 9,8 одсто.